Иако се зец данас сматра једним од главних симбола Ускрса, занимљиво је да се у Библији уопште не помиње. Постоји више објашњења како је ова животиња постала део празничне традиције.
Једна од најчешћих теорија води порекло из старих паганских обичаја, повезаних са прославом пролећа и богињом плодности Еостре. Зец је био њен симбол, пре свега због своје изузетне плодности, па је временом постао знак обнове и новог живота.
С друге стране, постоји и легенда по којој је зец некада био птица коју је богиња претворила да би је спасла. Као знак захвалности, он је наводно почео да доноси јаја, што је касније постало део ускршњег обичаја.
Традиција ускршњег зеца који доноси јаја посебно се развила у Немачкој, где су приче о „Остерхазеу“ постале популарне још у раном новом веку. Овај обичај су касније немачки досељеници пренели у Америку, одакле се проширио широм света.
Иако зец у стварности не полаже јаја, симболика је јасна – и зец и јаје представљају плодност, рађање и нови почетак, што се савршено уклапа у значење Ускрса као празника обнове живота.
