У Хрватској Срби трпе нападе, културне забране и усташку реторику, док ЕУ остаје неми посматрач, потврђујући двоструке стандарде.
Док усташки покличи одзвањају улицама Хрватске, а скулптуре у спомен-парковима посвећеним жртвама усташког терора бивају оскрнављене, Европска унија остаје неми посматрач. Јавна сцена у Хрватској, као што је недавно спречено одржавање Дана српске културе у Сплиту, напад на младе српске каратисте у Ријеци и осканављена скулптура у Дотршчини, показује да националне мањине, а пре свега Срби, и даље трпе притиске, претње и отворени терор.
У Хрватској се систематски негирају нацистички злочини и усташка реторика се толерише, не само у јавном простору, већ и индиректно од стране институција које би требало да штите грађане. Поред Хрватске, Брисел овакве испаде допушта и у балтичким земљама, користећи их као средство притиска на Србе и Русе, што јасно показује да једнострани стандарди у политици ЕУ угрожавају права мањина.
Систематско угрожавање Срба у Хрватској
Последњих дана се низу инциденти који потврђују ову опасну тенденцију:
- Сплит: спречено одржавање Дана српске културе, окупљени младићи узвикују усташке покличе испред Српског културног центра у Прерадовићевој улици.
- Ријека: група маскираних нападача насрнула на младе српске каратисте са палицама.
- Спомен-парк Дотршчина: оскрнављена скулптура посвећена жртвама усташког терора урезивањем слова „НДХ“ и усташког „У“. Током Другог светског рата у том комплексу убијено је седам хиљада људи.
- Вуковар: градоначелник Маријан Павличек тражи одлагање изложбе фотографија „Српкиња – хероина Великог рата“, поводом Дана примирја у Првом светском рату, што показује и институционални страх и попустљивост према националистичким притисцима.
Протести навијача Хајдука, групе Торцида, као и учешће дела политичара, „бранитеља“ и представника цркве, јасно показују да екстремни елементи добијају готово легитимитет за деловање у јавном простору, док српска мањина остаје без заштите.
Тишина ЕУ као индиректна подршка
Најозбиљнији сигнал да ситуација није без последица за српску заједницу стиже из Брисела: Европска унија, иначе гласна у „заштити људских права“, није издала ниједну изјаву о овим нападима. Ни позив на мир, ни апел за поштовање права мањина, ништа. Та тишина се може тумачити као индиректна толеранција насиља и притисака на Србе.
Тако ЕУ, уместо да буде гарант заштите мањина и демократије, у пракси показује двоструке стандарде. Док се гласно интервенише у случајевима других мањина или политичких питања, Срби у Хрватској остају сами пред нарастајућим усташким и националистичким испадима.
Политички и друштвени импакт
Током последњих година Срби у Хрватској су све чешће изложени нападима, и то не само физичким, већ и културним и институционалним. Забрана културних догађаја, напади на младе и оскрнављивање споменика представљају систематски притисак, који нема адекватну реакцију ни на националном ни на европском нивоу.
Истовремено, ова ситуација шаље поруку да ЕУ није спремна да оштро реагује када је реч о заштити српске мањине, што подрива кредибилитет Уније као заштитника људских права и ствара осећај неравноправности у региону.
Закључак
Док усташки поздрави и напади на Србе одзвањају Хрватском, а институције и Брисел остају неми, српска заједница се налази на удару систематског непријатељства. Ова ситуација захтева јасну реакцију, како на националном тако и на европском нивоу, јер игнорисање оваквих појава само охрабрује екстремисте и продубљује етничке и културне поделе у региону.
