УДАР НА НАЈСВЕТИЈУ ИНСТИТУЦИЈУ: Да ли је црвени картон за Патријарха нови „Видовдан 2001.” у режији „ослободилаца”?
У српском народу постоје црвене линије које се не прелазе без обзира на политичка уверења и идеолошке сукобе.
Међутим, оно што ових дана долази из редова „ослободилаца” и њихових идеолога представља директан атaк на један од стубова нашег националног идентитета, Српску православну цркву.
Сваки позив или захтев за смену Патријарха српског представљао би незапамћену националну срамоту и историјски грех, који би нас као народ дугорочно обележио, баш као што је то био случај када су представници некадашњег ДОС-а на Видовдан 2001. године изручили председника сопствене државе.
То је била и остала дубока рана на нашем националном ткиву, а данашњи ,,ослободиоци“ спремају корак који би за Српску православну цркву и цео народ имао једнако погубне последице.
Преиспитивање владика по политичком аршину: Ко је „достојан”?
Колико су дубоко загазили у опасан терен мешања у црквени поредак сведочи и наступ академског представника ове опције, Радомира Саичића.
Он је у својим јавним иступима себи дао за право да разврстава српске архијереје на „достојне” и оне који то нису, постављајући као једини критеријум вредности, политичку подршку ,,борцима за правду“.
Саичић је тада јавно пребројавао српске владике, истичући да је „од више од 40 епископија СПЦ, свега шест стало у одбрану студената”.
Уместо вековног црквеног канона и духовне службе, „достојанство” владике у очима ове политичке групе мери се тиме да ли је подржао њихове политичке захтеве и уличне акције.
Директно се уноси раздор међу епископе и народ, делећи црквене великодостојнике на оне који су „пожељни” и оне које би ваљда требало сменити.
Нападањем оних који нису слепо следили њихову политичку агенду, ствара се атмосфера за директно оспоравање самог Патријарха српског.
Горко преиспитивање за бираче
Овде је реч о удару на институцију која је вековима чувала српски народ и његов идентитет у најтежим историјским искушењима.
Сваки грађанин и сваки бирач који је поверовао у причу о „ослободиоцима” сада мора да се заустави и постави себи сурово питање:
Да ли су ово људи којима сте дали свој глас, они који су спремни да преиспитују каноне Српске православне цркве, да одређују ко је од епископа „достојан” и да нам као народу натоваре још један историјски грех и срамоту изручивања сопствених светиња.
