Док стотине људи даноноћно гасе пожар у Делиблатској пешчари, појединци већ покушавају да од несреће направе политички спектакл и прикупе јефтине поене.
Ситуација на подручју Делиблатске пешчаре и даље је изузетно озбиљна, али без значајнијих промена у односу на претходни дан, саопштио је Штаб за ванредне ситуације општине Ковин. Пожаром је тренутно обухваћено више од 2.000 хектара, а борба са ватреном стихијом наставља се без прекида.
Док се на друштвеним мрежама и у појединим политичким круговима већ лицитира одговорношћу, кривицом и најцрњим сценаријима, стварност на терену изгледа потпуно другачије: око 350 људи даноноћно ради на сузбијању пожара и заштити терена.
Међу њима су припадници ватрогасно-спасилачких јединица, добровољних ватрогасних друштава, Војске Србије, ЈП „Војводинашуме“, ЈП „Србијаводе“, као и припадници Српско-руског хуманитарног центра.
На располагању је 60 возила и 35 машина, док је терен обезбеђен противпожарним просецима ширине од 30 до 80 метара, у зависности од конфигурације терена.
То су чињенице.
И док људи на терену раде у тешким условима, свако ко пожар користи као прилику за политичко препуцавање требало би бар једном да се запита да ли је тренутак за јефтине политичке поене или за подршку онима који ризикују здравље и живот.
Јер најлакше је седети по страни, тражити кривца, ширити драму и чекати да се деси најгори могући сценарио како би се потом политички профитирало. Много је теже организовати људе, обезбедити механизацију, направити противпожарне просеке и остати на терену док се последње жариште не стави под контролу.
Управо зато институцијама које су ангажоване на терену треба одати признање. Ватрогасци, војници, добровољци, шумари, радници јавних предузећа и сви други који учествују у гашењу пожара показују шта значи одговорност када је најтеже.
Ово је тренутак када се види разлика између оних који раде и оних који само коментаришу.
Власт има обавезу да делује – и управо се по томе и мери. Не по броју саопштења, не по објавама на друштвеним мрежама и не по политичким паролама, већ по томе колико је људи на терену, колико је механизације обезбеђено и шта се конкретно ради да би се спречила већа катастрофа.
Делиблатска пешчара сада не тражи политичке говоре. Тражи људе, механизацију, дисциплину и озбиљну организацију.
А они који већ у пожару траже политички плен требало би да знају једно: грађани умеју да препознају разлику између борбе против ватре и борбе за политички поен.
Док једни раде, други нека бар не одмажу.
