Dok stotine ljudi danonoćno gase požar u Deliblatskoj peščari, pojedinci već pokušavaju da od nesreće naprave politički spektakl i prikupe jeftine poene.
Situacija na području Deliblatske peščare i dalje je izuzetno ozbiljna, ali bez značajnijih promena u odnosu na prethodni dan, saopštio je Štab za vanredne situacije opštine Kovin. Požarom je trenutno obuhvaćeno više od 2.000 hektara, a borba sa vatrenom stihijom nastavlja se bez prekida.
Dok se na društvenim mrežama i u pojedinim političkim krugovima već licitira odgovornošću, krivicom i najcrnjim scenarijima, stvarnost na terenu izgleda potpuno drugačije: oko 350 ljudi danonoćno radi na suzbijanju požara i zaštiti terena.
Među njima su pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava, Vojske Srbije, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijavode“, kao i pripadnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra.
Na raspolaganju je 60 vozila i 35 mašina, dok je teren obezbeđen protivpožarnim prosecima širine od 30 do 80 metara, u zavisnosti od konfiguracije terena.
To su činjenice.
I dok ljudi na terenu rade u teškim uslovima, svako ko požar koristi kao priliku za političko prepucavanje trebalo bi bar jednom da se zapita da li je trenutak za jeftine političke poene ili za podršku onima koji rizikuju zdravlje i život.
Jer najlakše je sedeti po strani, tražiti krivca, širiti dramu i čekati da se desi najgori mogući scenario kako bi se potom politički profitiralo. Mnogo je teže organizovati ljude, obezbediti mehanizaciju, napraviti protivpožarne proseke i ostati na terenu dok se poslednje žarište ne stavi pod kontrolu.
Upravo zato institucijama koje su angažovane na terenu treba odati priznanje. Vatrogasci, vojnici, dobrovoljci, šumari, radnici javnih preduzeća i svi drugi koji učestvuju u gašenju požara pokazuju šta znači odgovornost kada je najteže.
Ovo je trenutak kada se vidi razlika između onih koji rade i onih koji samo komentarišu.
Vlast ima obavezu da deluje – i upravo se po tome i meri. Ne po broju saopštenja, ne po objavama na društvenim mrežama i ne po političkim parolama, već po tome koliko je ljudi na terenu, koliko je mehanizacije obezbeđeno i šta se konkretno radi da bi se sprečila veća katastrofa.
Deliblatska peščara sada ne traži političke govore. Traži ljude, mehanizaciju, disciplinu i ozbiljnu organizaciju.
A oni koji već u požaru traže politički plen trebalo bi da znaju jedno: građani umeju da prepoznaju razliku između borbe protiv vatre i borbe za politički poen.
Dok jedni rade, drugi neka bar ne odmažu.
