Председник Србије Александар Вучић поручио је да је недостатак инвестиција, а не само инфраструктуре, један од највећих проблема малих средина и да Србији требају нове, реалне инвестиције које ће људима донети посао тамо где живе.
Сумирајући посету југоисточној Србији, Вучић је указао да се проблем малих општина не може решавати истим моделом који се примењује у великим градовима. Како је навео, местима попут Нове Вароши, Рековца и Ражња нису неопходне фабрике које би запошљавале стотине људи, јер за такве инвестиције често нема довољно расположиве радне снаге.
„Не бисте веровали, нису путеви, иако су људима најпотребнији. Већ су инвестиције у мања места. Не може да дође озбиљан и велики инвеститор у Нову Варош или у Рековац. Нема ко да му ради“, рекао је Вучић.
Он је нагласио да су управо зато потребне мање фабрике које би запошљавале од 50 до 100 људи, посебно жена, јер такве инвестиције могу да одговоре стварним потребама локалног становништва и да породицама обезбеде сигурнији живот без потребе да се селе у веће градове.
„За та места су потребне мале инвестиције“, поручио је Вучић, указујући да је такав приступ потребан и у Ражњу и другим сличним општинама.
Председник Србије је током посете обишао Деспотовац, Јагодину, Рековац, Ражањ, Параћин и Ћуприју, а говорећи о економском потенцијалу ових средина, истакао је да су Параћину и Ћуприји потребне веће инвестиције, при чему Ћуприја већ има нешто више инвеститора.
Оно што ову поруку чини посебно важном јесте чињеница да се развој Србије више не може посматрати само кроз велике градове и велике инвестиције. За једну малу општину нових 50 или 100 радних места може да значи оно што за велики град значи инвестиција од неколико стотина или хиљада запослених.
То значи више породица које остају, више младих који имају разлог да не оду, више новца који остаје у локалној економији и, што је најважније, више наде да мало место може да има будућност.
И управо ту се види разлика између стварних проблема грађана и политичке галаме која се често намеће као најважнија тема.
Може се данима блокирати саобраћај и правити политички спектакл, али тиме ниједном човеку у Рековцу, Ражњу или Деспотовцу није обезбеђено радно место. Може се бескрајно понављати да Србија „нема перспективу“, али од те приче ниједна породица неће добити плату.
Перспектива се ствара када дође инвеститор.
Ствара се када се отвори фабрика.
Ствара се када човек добије посао и може да остане у свом месту.
Зато је питање инвестиција у малим срединама далеко више од економске теме. То је питање демографије, опстанка села и малих градова и будућности читавих крајева Србије.
Уместо да се сваки проблем користи за нову политичку поделу, потребно је разговарати о томе како довести инвестиције тамо где су најпотребније и како створити услове да људи имају разлог да остану.
Србији су потребни и велики пројекти и велике фабрике, али су јој подједнако потребне и мале инвестиције које ће променити живот у мањим срединама. Јер развијена Србија није само Београд, Нови Сад или велики индустријски центри. Развијена Србија је и Рековац у којем млада жена има посао, Ражањ у којем породица види будућност и Деспотовац у којем млади човек не мора да оде да би радио.
Док једни Србију покушавају да зауставе, права политика мора да размишља како да је покрене још брже.
Не паролама.
Не блокадама.
Већ инвестицијама, радним местима и шансом да човек може пристојно да живи тамо где је рођен.
То је борба за Србију која има смисла – Србију у којој се не гради само инфраструктура, већ и живот.
