Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Светом апостолу Јакову Зеведејевом, једном од дванаесторице Христових апостола и брату Светог Јована Богослова. Према црквеном предању, Свети Јаков био је један од најближих ученика Исуса Христа, а због своје вере страдао је мученички у Јерусалиму 45. године.
Предање каже да је Свети Јаков након Христовог вазнесења проповедао Јеванђеље у многим земљама, па чак и у Шпанији, где се и данас налазе његове мошти. У хришћанству се сматра заштитником праведних, сиромашних и свих који трпе неправду.
За данашњи празник везују се и бројни народни обичаји и веровања. Према старом предању, на дан Светог апостола Јакова не треба улазити у свађе, оговарати друге нити ширити лоше речи, јер се верује да се свако зло учињено на овај дан враћа ономе ко га чини. Верници зато дан проводе у миру, молитви и праштању.
Посебно је познато веровање да се данас „прашта грех клевете“, па многи сматрају да је ово прави тренутак за помирење и опроштај. Према народном обичају, ове речи доносе мир и благослов:
„Мир теби и опроштај.“
Постоји и обичај који се посебно односи на неудате девојке. Верује се да би у поноћ требало да се умију хладном водом како би се заштитиле од злих сила и обезбедиле здравље, срећу и благослов за будућу породицу.
Многи верници данас изговарају и молитву посвећену светитељу:
„Апостоле Свети Јакове, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.“
