U selu Čipuljić kod Bugojna nije se okupio narod zbog politike, već zbog doma, korena i ljudske bliskosti.
U obnovljenoj porodičnoj kući svojih predaka predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je komšije i meštane, a atmosfera je više ličila na veliki porodični sabor nego na susret jednog predsednika sa građanima.
Kroz dvorište i kuću, koja je posle godina ponovo oživela, prošlo je više od 300 ljudi za samo nekoliko sati. Dolazili su stari susedi, prijatelji iz detinjstva, ljudi poreklom iz Čipuljića, ali i oni koji su se u ovo mesto doselili i ovde izgradili svoj život.
Vučić je govorio otvoreno, srčano i bez državničke distance, kao čovek koji se vratio svojim korenima.
„Ja sam kao predsednik Srbije i kao Srbin ponosan na svoj rod, ali sam ponosan i na svoje komšije Bošnjake“, poručio je Vučić, a te reči su izazvale snažan odjek među okupljenima.
Posebnu težinu njegovim rečima dala je poruka da prijateljstva koja su građena godinama ne mogu da unište ni političke podele, ni kampanje, ni pokušaji da se ljudi zavade.
„Mi smo dobri prijatelji, to ne mogu da promene, ko god šta govorio, pisao i pričao“, rekao je Vučić.
U vremenu kada se često više čuju reči podela nego reči pomirenja, iz Čipuljića je poslata sasvim drugačija slika – slika otvorenih vrata, pune trpeze, rukovanja, zagrljaja i razgovora koji podsećaju da se prave komšije prepoznaju po tome što ostaju jedni uz druge i u dobrim i u teškim vremenima.
Posebno emotivan trenutak bio je kada je Vučić govorio o miru i budućnosti.
„Siguran sam da ćemo još dugo živeti u miru i da nećemo dozvoliti da nas izborne kampanje uče da mrzimo ili vređamo druge“, poručio je predsednik Srbije.
Kuća u Čipuljiću tako je danas postala simbol nečeg mnogo većeg od jednog porodičnog doma. Postala je simbol povratka korenima, poštovanja prema komšijama i uverenja da se narodi mogu razlikovati po imenu i veri, ali da ih ljudskost, poštovanje i dobrosusedstvo mogu spajati jače od svake politike.
Mnogi meštani nisu krili emocije, jer su u tom susretu videli nešto što se retko viđa – predsednika koji je otvorio vrata svog doma, a ne samo vrata kabineta.
Čipuljić je danas pokazao da su najveća snaga jednog naroda njegovi koreni, njegovo gostoprimstvo i sposobnost da pruži ruku komšiji. A poruka koja je ostala posle ovog susreta jeste da se mir ne čuva samo sporazumima i politikom, već pre svega otvorenim srcem, dobrom rečju i spremnošću da se u svakom čoveku vidi komšija i prijatelj.
