Планирање инвестиција у пољопривреди више није довољно без добро припремљеног бизнис плана, који постаје важан фактор приликом конкурисања.
Пољопривредни произвођачи који планирају да конкуришу за подстицајна средства код Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство у наредном периоду суочиће се са важном новином – бизнис план ће постати обавезан део конкурсне документације.
Према последњим информацијама, ова измена уводи се са циљем да се инвестиције које конкуришу за бесповратна средства што прецизније процене и рангирају. Како се конкурси бодовају, а расположива средства најчешће нису довољна за све пријављене, бизнис план ће представљати један од важних критеријума приликом одлучивања о додели средстава.
Стручњаци истичу да није довољно само поседовати бизнис план, већ он мора јасно да покаже да је инвестиција за коју се конкурише стварно неопходна пољопривредном газдинству и да ће допринети унапређењу производње, повећању прихода или побољшању пословних резултата.
Ипак, бизнис план сам по себи не гарантује пролаз на конкурсу. Он представља један од елемената који могу утицати на коначно бодовање пријаве. За многе пољопривреднике његова израда представља додатни трошак, посебно уколико немају довољно знања и искуства да га припреме самостално.
У већини случајева, овај посао препушта се консултантским агенцијама и стручним лицима која се баве припремом конкурсне документације. Иако постоје и произвођачи који сами израђују бизнис планове, такви случајеви су знатно ређи.
Пре него што се одлуче за израду бизнис плана, пољопривредници би требало да упореде цену услуге са висином подстицаја за који конкуришу. Према доступним информацијама, цена израде једноставног бизнис плана најчешће се креће од 100 до 200 евра, у зависности од сложености посла и количине потребних података.
За израду једноставног бизнис плана најчешће је потребно доставити следећу документацију и податке:
- Прву и другу страну извода из Регистра пољопривредних газдинстава (подаци о газдинству и сетвена структура);
- Трећу страну извода која се односи на сточни фонд, уколико је инвестиција везана за сточарску производњу;
- Предрачун за предмет инвестиције;
- Укупне годишње трошкове за репроматеријал, радну снагу, електричну енергију, воду и друге трошкове;
- Укупне годишње приходе од продаје производа, са наведеним количинама и ценама;
- Податке о купцима;
- Податке о добављачима;
- План развоја и проширења производње у наредних пет до десет година.
Прикупљена документација најчешће се доставља електронским путем, мејлом или путем апликација за комуникацију, што омогућава сарадњу без обзира на место пребивалишта пољопривредног произвођача.
Стручњаци упозоравају да пољопривредници не би требало да бирају најјефтиније понуде искључиво због ниже цене. Како наводе, квалитетно припремљен бизнис план може значајно утицати на коначан резултат конкурса, док лоше припремљена документација може довести до губитка прилике за добијање подстицаја.
Још једна важна препорука односи се на време припреме. Велики број пољопривредника чека расписивање конкурса како би почео да прикупља документацију, што често доводи до кашњења и гужви код консултаната. Пошто се пријаве са истим бројем бодова неретко рангирају и према времену подношења, ранија припрема документације може представљати додатну предност.
Због тога се произвођачима саветује да на време обезбеде сву потребну документацију и пронађу стручну помоћ уколико им је потребна. Израда бизнис плана често захтева додатне анализе и корекције како би економски показатељи били што реалнији и повољнији за инвестицију која се планира.
Добро припремљен бизнис план може представљати значајан корак ка успешном конкурисању за бесповратна средства и реализацији нових инвестиција у пољопривредној производњи.
