У својој очајничкој потрази за било каквом темом која би им донела који јефтин политички поен, појурили су да преко друштвених мрежа шире панику, цитирајући члан 19 Закона о службеној употреби језика и писама и глумећи велике заштитнике права.
Дежурни политички спинописци и опозициони активисти поново покушавају да од редовног одржавања саобраћајне инфраструктуре направе лажну националну и правну драму.
Анализирајући саобраћајни знак на државном путу кроз призму општег члана 19 Закона о службеној употреби језика и писама, они свесно преносе само део истине, занемарујући системску хијерархију прописа Републике Србије.
Да би се ово питање коначно затворило и пресекло свако даље демагошко манипулисање, правни и технички експерти истичу следеће неизмењиве чињенице које дежурни критичари не могу оспорити:
1. Приоритет Закона о безбедности саобраћаја на путевима (Lex Specialis)
У правној науци важи фундаментално правило Lex specialis derogat legi generali (специјални закон поништава општи). Закон о безбедности саобраћаја на путевима и пратећи Правилник о саобраћајној сигнализацији строго дефинишу стандарде уочљивости, величину слова, рефлективност и информативну оптерећеност саобраћајних табли на транзитним државним путевима. Задатак информативне сигнализације на путу ове категорије јесте безусловна прегледност и спречавање саобраћајних незгода при већим брзинама. Захтевати претрпавање информативне табле називима ван стандардизованих димензија значи директно угрожавање животу свих учесника у саобраћају, укључујући и саме припаднике националних мањина.
2. Законита административна процедура и сукцесивно усклађивање
Свака замена и постављање саобраћајне сигнализације на државним путевима одвија се искључиво на основу одобрених Саобраћајних пројеката, а не преко ноћи и на основу политичких саопштења са друштвених мрежа. Постављени знак представља валидан, важећи и законски одобрен део инфраструктуре све до израде и усвајања новог саобраћајног пројекта који ће технички ускладити захтеве безбедности са захтевима двојезичности. Позивање на „кршење закона“ за знак који поседује сву важећу техничку документацију представља чисто правно незнање.
3. Разграничење локалне и републичке надлежности
Обављање послова у вези са језицима мањина спроводи се доследно у локалним срединама, у институцијама, на таблама са називима улица, општинских зграда и локалних путева под надлежношћу саме општине. Покушај да се на транзитној републичкој деоници једноставно прецрта један државни знак без техничког ревидирања представља јефтину манипулацију која нема никакве везе са стварном заштитом мањинских права.
Док опозициони блокадери покушавају да јефтиним спиновима заваде грађане и скупе јефтине политичке поене на саобраћајним таблама, надлежни органи настављају да раде по закону: штитећи истовремено и права свих заједница и, пре свега, животе свих учесника у саобраћају.
Свако даље копање по овој теми све мање личи на борбу за било каква права, а све више на очајнички покушај блокадера да произведу проблем тамо где га нема.
Када вам чињенице, резултати и законске процедуре не иду у прилог, остаје вам само да исту причу понављате до изнемоглости и убеђујете себе да сте тиме нешто доказали.
То више није политичка аргументација, већ прилично јасно признање да немате ни резултат, ни решење, ни озбиљан одговор на оно што државни системи заиста раде.
