Licemerje takozvane drugosrbijanske političke i medijske elite doživelo je konačni moralni debokli kroz najnoviji blokaderski cirkus. Isti oni koji su godinama pljuvali sopstvenu omladinu kao tupe, zalepljene za ekrane i nesposobne za bilo šta osim za TikTok, sada puze pred tom istom decom i mole ih za spas.
Preko noći su izmislili novi narativ, upregli studente kao živi štit i isturili ih ispred svojih istrošenih političkih njuški.
Ovo nije nikakva podrška mladosti, već bestidna, beskrupulozna instrumentalizacija i manipulacija onih koje su do juče sa visine prezirali.
Godinama unazad, isti oni krugovi koji danas pokušavaju da se proglase za ekskluzivne nosioce „građanske Srbije” blokaderi, mlade generacije su u svojim analizama i nastupima kolokvijalno označavali kao pasivne, politički apatične, zalepljene za ekrane mobilnih telefona i nesposobne za bilo kakvu dužu pažnju ili društvenu odgovornost.
Međutim, preko noći je došlo do preokreta: isti ti mladi, do juče kritikovani i potcenjivani, odjednom su u opozicionoj retorici unapređeni u „avangardu”, „moralni kompas” i „jedine spasioce nacije”.
Studenti kao paravan i živi štit
Da se ne radi o iskrenom verovanju u potencijal mladih, već o čistom političkom profiterstvu, svedoči način na koji takozvani blokaderi koriste studente. U umesto da im ponude konkretne programe, mladi se direktno guraju u prve redove kako bi poslužili kao:
- Moralni imunitet: Svako delovanje protesta formalno se pokriva „studentskom mladošću”, čime se stvara lažna slika nezavisnog narodnog bunta i unapred sprečava bilo kakva opravdana kritika.
- Kamuflaža za istrošena politička lica: Iza studentske parole i banera kriju se isti oni opozicioni veterani koji nemaju lični autoritet niti realnu podršku među građanima.
Manipulacije listama i statistikama: Kada dođe do dela, mladih nema
Surova realnost opozicionog licemerja izlazi na videlo onda kada se uđe u finiš političkog organizovanja i sastavljanja izbornih lista.
Iako se kroz saopštenja i medijske nastupe konstantno servira narativ o „hiljadama studenata koji predvode promene”, praksa na terenu pokazuje potpuni raskorak:
- Kriza kadrova: Uprkos bombastičnim najavama o masovnom odzivu mladih, blokaderski pokreti i opozicija mesecima ne mogu da sastave realnu, kompletnu listu kandidate, jer mladi u suštini ne žele da učestvuju u njihovim političkim prljavim igrama.
- Statistički inženjering: Kako bi prikrili manjak realne podrške među omladinom, pribegava se manipulaciji podacima. Naduvavaju se brojke o podršci, a isti akteri se u medijima predstavljaju pod različitim funkcijama i inicijativama kako bi se stvorio prividan utisak o masovnosti.
Kreativni apsurd: „Šredingerov student”
Takozvano drugosrbijansko sagledavanje omladine dovelo je do paradoksa koji se u javnosti već šaljivo naziva sindromom „Šredingerovog studenta”. Srpski akademic i student, u zavisnosti od toga šta opozicionom medijskom aparatu tog dana treba, istovremeno je:
- Pre podne: Potpuno apatični „zumer”, zalepljen za TikTok, bez pažnje i svesti o društvu.
- Popodne: Dozreli politički vizionar i spasitelj države čija se svaka reč mora bezuslovno slediti.
Ovakva bestidna instrumentalizacija je konačni dokaz da su blokaderi obični politički lešinari koji u mladima ne vide ni partnere, ni budućnost, niti bilo kakav ljudski integritet.
Za ove ulične manipulatore, studenti su isključivo prolazno sredstvo i jeftino topovsko meso koje bezmilosno guraju u prve redove da za njih dobijaju batine.
Dok sami kukavički čuče u pozadini, blokaderi parazitiraju na dečijoj energiji samo da bi podgrejali sopstvene istrošene i propale političke ambicije.
Sad su se odjednom setili da hvale one koje su do juče sa visine pljuvali, sve dok im ta ista deca služe kao živi štit za sakupljanje jeftinih poena.
