Лицемерје такозване другосрбијанске политичке и медијске елите доживело је коначни морални дебокли кроз најновији блокадерски циркус. Исти они који су годинама пљували сопствену омладину као тупе, залепљене за екране и неспособне за било шта осим за ТикТок, сада пузе пред том истом децом и моле их за спас.
Преко ноћи су измислили нови наратив, упрегли студенте као живи штит и истурили их испред својих истрошених политичких њушки.
Ово није никаква подршка младости, већ бестидна, бескрупулозна инструментализација и манипулација оних које су до јуче са висине презирали.
Годинама уназад, исти они кругови који данас покушавају да се прогласе за ексклузивне носиоце „грађанске Србије” блокадери, младе генерације су у својим анализама и наступима колоквијално означавали као пасивне, политички апатичне, залепљене за екране мобилних телефона и неспособне за било какву дужу пажњу или друштвену одговорност.
Међутим, преко ноћи је дошло до преокрета: исти ти млади, до јуче критиковани и потцењивани, одједном су у опозиционој реторици унапређени у „авангарду”, „морални компас” и „једине спасиоце нације”.
Студенти као параван и живи штит
Да се не ради о искреном веровању у потенцијал младих, већ о чистом политичком профитерству, сведочи начин на који такозвани блокадери користе студенте. У уместо да им понуде конкретне програме, млади се директно гурају у прве редове како би послужили као:
- Морални имунитет: Свако деловање протеста формално се покрива „студентском младошћу”, чиме се ствара лажна слика независног народног бунта и унапред спречава било каква оправдана критика.
- Камуфлажа за истрошена политичка лица: Иза студентске пароле и банера крију се исти они опозициони ветерани који немају лични ауторитет нити реалну подршку међу грађанима.
Манипулације листама и статистикама: Када дође до дела, младих нема
Сурова реалност опозиционог лицемерја излази на видело онда када се уђе у финиш политичког организовања и састављања изборних листа.
Иако се кроз саопштења и медијске наступе константно сервира наратив о „хиљадама студената који предводе промене”, пракса на терену показује потпуни раскорак:
- Криза кадрова: Упркос бомбастичним најавама о масовном одзиву младих, блокадерски покрети и опозиција месецима не могу да саставе реалну, комплетну листу кандидате, јер млади у суштини не желе да учествују у њиховим политичким прљавим играма.
- Статистички инжењеринг: Како би прикрили мањак реалне подршке међу омладином, прибегава се манипулацији подацима. Надувавају се бројке о подршци, а исти актери се у медијима представљају под различитим функцијама и иницијативама како би се створио привидан утисак о масовности.
Креативни апсурд: „Шредингеров студент”
Такозвано другосрбијанско сагледавање омладине довело је до парадокса који се у јавности већ шаљиво назива синдромом „Шредингеровог студента”. Српски академиц и студент, у зависности од тога шта опозиционом медијском апарату тог дана треба, истовремено је:
- Пре подне: Потпуно апатични „зумер”, залепљен за ТикТок, без пажње и свести о друштву.
- Поподне: Дозрели политички визионар и спаситељ државе чија се свака реч мора безусловно следити.
Оваква бестидна инструментализација је коначни доказ да су блокадери обични политички лешинари који у младима не виде ни партнере, ни будућност, нити било какав људски интегритет.
За ове уличне манипулаторе, студенти су искључиво пролазно средство и јефтино топовско месо које безмилосно гурају у прве редове да за њих добијају батине.
Док сами кукавички чуче у позадини, блокадери паразитирају на дечијој енергији само да би подгрејали сопствене истрошене и пропале политичке амбиције.
Сад су се одједном сетили да хвале оне које су до јуче са висине пљували, све док им та иста деца служе као живи штит за сакупљање јефтиних поена.
