Нова истраживања показују да деца мајки старијих од 35 година могу имати мањи ризик од развоја појединих алергија у раном детињству.
Ово откриће отвара нова питања о томе како године мајке утичу на развој имунолошког система детета и зашто старост, у овом случају, можда није недостатак.
Шта каже наука?
Према резултатима студија објављених у водећим медицинским часописима који се баве педијатријом и имунологијом, уочено је да код деце мајки старијих од 35 година ређе долази до појаве неких алергија у првим годинама живота, попут екцема, алергијског ринитиса или преосетљивости на одређене намирнице.
Истраживачи истичу да се овај ефекат не односи на све алергије нити важи апсолутно, али је статистички значајан да заслужи пажњу стручне јавности.
Зашто би године мајке могле да имају улогу?
Научници нуде неколико објашњења, од којих ниједно није једноставно, али су сва логична.
Прво, имунолошки систем мајке се током година „сусреће“ са већим бројем вируса, бактерија и алергена. Та имунолошка искуства могу утицати на начин на који се током трудноће обликује имунитет детета. Другим речима, мајка организму бебе може да „пренесе“ одређени вид имунолошке зрелости.
Друго, студије указују да старије мајке чешће имају стабилније животне навике, уреднију исхрану, мање излагање дуванском диму, бољу контролу стреса и редовније здравствене прегледе. Сви ови фактори имају доказан утицај на развој имуног система код детета.
Улога микробиома и трудноће
Савремена наука све више пажње поклања микробиому „заједници“ корисних бактерија у телу. Истраживања показују да начин на који се микробиом мајке мења с годинама може утицати на микробиом детета, који игра кључну улогу у развоју алергија.
Педијатри и имунолози наглашавају да је управо рани период живота пресудан за „подешавање“ имуног система, који одлучује шта је опасност, а шта није.
Важно појашњење: нема универзалних правила
Иако ови резултати звуче охрабрујуће, стручњаци упозоравају да их не треба тумачити поједностављено. Старост мајке је само један од многих фактора који утичу на здравље детета. Генетика, окружење, исхрана, начин порођаја и дојење имају подједнако важну улогу.
Другим речима, чињеница да је мајка млађа или старија од 35 година не одређује судбину детета, али може благо померити статистику.
Шта ово значи за родитеље?
За многе жене које постају мајке касније у животу, ова истраживања доносе једну важну поруку: касније мајчинство није нужно хендикеп. Напротив, у одређеним аспектима, може имати и заштитни ефекат.
Лекари истичу да је најважније да трудноћа буде планирана, праћена и под медицинским надзором, без обзира на године.
Закључак
Нова истраживања још једном показују да људско тело не функционише по једноставним правилима. Оно што се дуго сматрало искључивим ризиком, наука сада посматра много суптилније. Мајке старије од 35 година, изгледа, не доносе са собом само животно искуство, већ можда и одређену имунолошку предност за своју децу.
А управо такав развој научних сазнања најбоље подсећа да у медицини ретко постоје апсолутне истине, већ само све боље разумевање сложених процеса живота.



















