Švedska se godinama predstavlja kao država visokih standarda ljudskih prava, ali podaci o sakaćenju ženskih genitalija (FGM – Female Genital Mutilation) otvaraju ozbiljna pitanja o primeni zakona. Socialstyrelsen (Socijalstirelsen – Nacionalni odbor za zdravlje i socijalnu zaštitu) procenjuje da u zemlji živi oko 68.000 žena koje su već podvrgnute ovom obliku nasilja, dok je između 13.000 i 28.000 devojčica i dalje u riziku. Uprkos tome, u poslednjih deset godina pokrenuto je svega šest krivičnih postupaka, a izrečena je samo jedna pravosnažna presuda, navodi portal
Statistika dodatno zabrinjava: od ukupno 501 prijave tokom protekle decenije, podignuto je samo šest optužnica protiv osoba za koje se tvrdi da su obrezivale i skaćile devojčice i devojke. Godine 2023. zabeležen je rekordan broj prijava – čak 87 slučajeva – ali nijedna optužnica nije podignuta. Iako zakon iz 1982. godine predviđa kaznu zatvora do deset godina, praksa pokazuje da se postupci retko pokreću i još ređe završavaju osudom.
Vlasti navode da je veliki broj slučajeva izvršen van Švedske ili pre dolaska žrtava u zemlju, što otežava prikupljanje dokaza. Žrtve često ćute zbog straha od porodice i stigmatizacije. Zdravstveni radnici i škole, koji imaju obavezu prijavljivanja, u pojedinim slučajevima izbegavaju da pokrenu postupak, navodno iz bojazni od sukoba sa zajednicama. Luul Jama (Luul Džama) iz organizacije Existera (Eksistera) upozorava da je potrebno preispitati način na koji se o ovom problemu govori i kako se pitanja postavljaju u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.
Kritičari smatraju da se država previše obazire na moguće optužbe za rasizam ili stigmatizaciju određenih kultura, pa se primena zakona odvija oprezno i sporo. Time se, kako tvrde, stvara utisak institucionalne pasivnosti. Postoji zakon, ali njegova primena ostaje minimalna. Slučaj FGM u Švedskoj pokazuje raskorak između normativnog okvira i stvarnosti. Dok broj žena koje su prošle kroz ovu praksu ostaje visok, sudski epilog je gotovo nevidljiv. To pokreće pitanje da li su mehanizmi zaštite dece i žena dovoljno efikasni i da li sistem reaguje blagovremeno.
