Bački Petrovac danas ne miriše, on živi. Kobasicijada je pretvorila ulice u praznik ukusa, smeha i žive tradicije i zajedništva svih
Bački Petrovac je danas više od mesta na karti. Danas je on miris, zvuk, osmeh i susret. Jedanaesta po redu Kobasicijada nije samo manifestacija, ona je doživljaj koji počinje čim se zakorači na petrovačke ulice, a završava se tek kada se ponesu uspomene koje mirišu na dim, papriku i domaću tradiciju.
MESTO KOJE DANAS DIŠE KAO JEDNO
Od ranih jutarnjih sati, Bački Petrovac živi posebnim ritmom. Štandovi se ređaju jedan do drugog, kotlovi lagano krčkaju, a dim iz pušnica podseća da se ovde zna kako se čuva ukus predaka. Posetioci pristižu sa svih strana, pozdravljaju se kao stari znanci, jer Kobasicijada ima tu moć, da nepoznate ljude spoji za istim stolom.
MIRIS KOJI VODI KROZ MANIFESTACIJU
Teško je odrediti odakle krenuti, jer vas svuda nešto privlači. Čas je to sveža domaća kobasica, čas dimljena, čas ljuta, čas blaga, ali uvek napravljena sa istom pažnjom. Proizvođači ne nude samo hranu, oni nude priču, objašnjavaju postupak, otkrivaju male tajne koje se prenose sa kolena na koleno. Svaka kobasica ima svoj karakter, a svaki zalogaj, svoj potpis.
ZVUCI, SMEH I ŽIVA TRADICIJA
Kobasicijada nije tiha manifestacija. Naprotiv. Smeh, razgovori, muzika i žamor publike stvaraju ambijent koji podseća na velike seoske svečanosti kakve se pamte iz priča starijih. Folklor, narodna muzika i spontani aplauzi publike pretvaraju ceo prostor u jednu veliku, živu pozornicu na kojoj je glavna uloga rezervisana za zajedništvo.
MANIFESTACIJA KOJA ČUVA IDENTITET
Jedanaesta Kobasicijada pokazuje da ova manifestacija odavno nije slučajna. Ona je postala simbol Bačkog Petrovca, dokaz da se tradicija može negovati, razvijati i deliti sa drugima bez gubitka autentičnosti. Ovde se ne takmiči samo u ukusu, već i u umeću, strpljenju i poštovanju prema starim zanatima.
VIŠE OD DOGAĐAJA, DOŽIVLJAJ KOJI OSTAJE
Kada se dan bude primakao kraju, a štandovi počnu polako da se zatvaraju, jedno je sigurno, Kobasicijada se ne završava odlaskom kući. Ona ostaje u pričama koje će se prepričavati, u fotografijama, u ukusu koji će se pamtiti i u osećaju da je čovek bio deo nečeg iskrenog i pravog. Bački Petrovac je danas pokazao da tradicija nije prošlost, ona je živa, glasna i ponosna.
