Šta je prikazano u filmu „Zlo doba 2“ – II deo?
Da bi se u potpunosti razumelo na koji način su nastale današnje okupaciono-medijske platforme N1 i Nova S, neophodno je vratiti se na njihovu direktnu preteču – medijsku platformu B92.
Iako B92 danas, na sreću, više nije sredstvo u rukama stranog faktora, njena uloga tokom devedesetih i dvehiljaditih godina predstavlja ključ za razumevanje celokupnog modela koji je kasnije samo tehnološki unapređen.
Vašington, Soroš i direktna kontrola TV B92
Početkom 1997. godine, detalji osnivanja TV B92 bili su predmet razgovora koje je Veran Matić u Vašingtonu vodio sa predstavnicima Soroševe fondacije. Tom prilikom dogovoreno je da televizija B92 za tadašnju američku administraciju na svaka četiri meseca podnosi izveštaje o svom pravnom statusu, da će USAID kontrolisati zahteve za nabavku opreme, dok će Glas Amerike imati savetodavnu ulogu u programskom i organizacionom smislu.
Posebno je indikativno da je USAID u tom periodu razmatrao mogućnost upućivanja svog „eksperta“ u Srbiju, koji bi se formalno uključio u menadžment TV B92, a suštinski delovao kao prikriveni agent za medijsku propagandu.
Izbori 1997. godine i otvorena opstrukcija
Ništa manje značajna nije ni činjenica da je početak emitovanja programa TV B92 vremenski koincidirao sa kampanjom za predsedničke izbore u Srbiji, održane u jesen 1997. godine. U tom kontekstu, Veran Matić je kod svojih zapadnih partnera otvoreno izražavao spremnost da se posredstvom TV B92 angažuje na opstrukciji izbornog procesa, pri čemu je planirao da u te aktivnosti uključi i studente, što je na kraju i realizovano.
Zapadni faktor je taj plan prihvatio sa oduševljenjem. Propagandne poluge koje je Matić imao u svojim rukama usmerene su direktno na rušenje vlasti u sopstvenoj zemlji, što predstavlja jasan obrazac političkog delovanja pod plaštom medijske nezavisnosti.
MTV nagrada „Free Your Mind“ kao politički pečat
Kolika je bila želja zapadnog faktora za destabilizaciju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, najbolje pokazuje činjenica da je Radiju B92, 1998. godine dodeljena tada prestižna MTV nagrada „Free Your Mind“, koja je lično uručena Veranu Matiću.
Ova nagrada nije bila puko priznanje, već politički signal i pečat lojalnosti, kojim je Matić gradio mit o sopstvenoj „istorijskoj ulozi“ u borbi protiv Miloševića i sebi otvarao put ka preuzimanju medijskih poluga nakon nasilne promene režima.
Danas propagandna mašinerija više nije B92, ali su Nova S i N1 direktni naslednici istog modela, sa istim centrima moći u pozadini.
„Škola novinarstva“ bez znanja i bez obrazovanja
Iako je reč o neškolovanom novinaru sa završenom samo srednjom školom, Veran Matić je godinama nametao model u kome stručnost, znanje i obrazovanje nisu kriterijum za novinarstvo. Jedini kriterijum postala je politička podobnost.
Tako je nastala njihova „škola novinarstva“, odnosno sistem u kome za ulazak u redakcije nije bilo presudno znanje, već stav. Kasnije su upravo ti kadrovi, bez ozbiljnog obrazovnog temelja, sebi pripisivali monopol na „profesionalizam“, dok su sve druge proglašavali propagandistima. Ironija je u tome što identičan mehanizam postoji i danas, samo sa drugim platformama i drugim imenima.
Milioni, afere i nestanak novca
Paralelno sa jačanjem medijskog uticaja, Verana Matića su pratile i brojne finansijske afere. On je, prema brojnim navodima, u kontinuitetu potkradao sopstvene zapadne sponzore.
Tako je 1999. godine deo finansijske pomoći u iznosu od 50 miliona nemačkih maraka utajio i podelio sa svojim saradnicima. Na to su ukazivali pojedini novinari tokom Godišnje skupštine NUNS-a u oktobru 1999. godine. Pored toga, za Matića se vezuje i nestanak od 7 do 10 miliona maraka koje je dobio od nemačke strane za razvoj medija, a u čiji transfer je bio umešan i jedan holandski diplomata, čije ime u filmu nije javno objavljeno.
Istragu povodom tog slučaja vodila je jedna nemačka organizacija, dok se za ceo proces posebno interesovao obaveštajni agent američke ambasade u Beogradu, Mirko Gaspari.
5. oktobar i sukob sa Đinđićem
Nakon 5. oktobra i sprovođenja obojene revolucije, Matić nastavlja sa učestalim kontaktima sa službenicima američke ambasade. Bio je i miljenik tadašnjeg ambasadora Vilijema Montgomerija, koji i danas otvoreno podržava pokušaje nove destabilizacije Srbije.
Posebno je značajan sukob Matića sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, do koga dolazi zbog Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine. Matić je bio nezadovoljan jer nije mogao da od TV B92 napravi televiziju sa nacionalnom frekvencijom, zbog čega je, u kontaktima sa američkim predstavnicima, zastupao tezu da je stanje u medijima loše. Đinđićeva vlada je zbog toga trpela direktne pritiske iz Stejt departmenta.
Dodatni razlog sukoba bila je sporna dokapitalizacija TV B92 u martu 2001. godine, sprovedena bez javne aukcije, novcem od stranih donacija, preko firme KVS, u vlasništvu Verana Matića, Saše Mirkovića i Ksenije Stefanović.
Pranje novca i Media Task Force
Matić je, prema brojnim navodima, nastavio da potkrada zapadne partnere, pri čemu je pronevereni novac prao preko privatnih firmi, a zatim ga prisvajao. Upravo takav model omogućio mu je da postane jedan od većinskih vlasnika B92.
Istovremeno je bio uključen u rad Specijalne grupe za medije (Media Task Force), u kojoj su se nalazili glavni urednici domaćih medija, dok su njihovu kontrolu direktno vršili Amerikanci posredstvom IREX-a.
2012, OCCRP, ANEM i zakonodavstvo
Nakon promene vlasti 2012. godine, Matić već 2013. počinje da „igra na dve stolice“, oslanjajući se na ostatke duboke države iz vremena Tadićevog režima i istovremeno se pozicionirajući kao ataše za Srbiju u okviru OCCRP-a.
U tom periodu postaje i zaštitnik urednika KRIK-a, Stevana Dojčinovića, koji pod patronatom ANEM-a preuzima ključnu ulogu u medijskim napadima na predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.
Istovremeno, Matić obezbeđuje prisustvo svojih ljudi u gotovo svim radnim telima koja se bave medijskim zakonodavstvom, pravima novinara i čak izmenama Krivičnog zakonika. Posebnu ulogu u tom procesu ima advokatica Kruna Savović, koja je zastupala najkontroverznije „novinare“ poput Dojčinovića, Vuka Cvijića, pa i samog Matića, obezbeđujući aboliciju za brojne medijske zloupotrebe.
Slučaj Bitići i trgovina svetinjama
Godine 2016. Matić se sastaje sa Šeri Danijels, šeficom Političkog odeljenja Ambasade SAD u Beogradu, koju detaljno informiše o političkoj situaciji u Srbiji i kao vid pritiska predlaže aktuelizaciju slučaja braće Bitići. Planirao je i angažovanje novinara iz produkcije Insajder radi stvaranja medijskog pritiska.
Istovremeno, Matić predlaže i trgovinu u vezi sa UNESKO-om, nudeći uključivanje člana o zaštiti srpskih svetinja u zamenu za nepružanje otpora prijemu u organizaciju tzv. Kosova, što bi predstavljalo korak u priznanju lažne države. Samo zahvaljujući angažovanju predsednika Aleksandra Vučića, taj scenario je sprečen, a Srbija je izvojevala značajnu diplomatsku pobedu.
Ovo je samo jedan segment šire slike delovanja Verana Matića.
O finansijskim aferama, nestanku miliona, ulozi stranih ambasada, medijskim zakonima i postoktobarskom periodu – detaljno je rečeno u dokumentarnom filmu „Zlo doba 2“, u produkciji Centra za društvenu stabilnost.
„Zlo doba 2“ – pogledajte na YouTube kanalu Dokumentarna TV.
