Kad se tezga zatrese od „studentskih“ reformi!
— E, moj Živote, da si mi živ i zdrav, ja ne znam više da li da plačem ili da se smejem kad čujem šta ovi naši novi „spasioci“ smišljaju! Jesi li video šta propovedaju ovi studenti i njihovi stručnjaci? Čujem jutros na vestima, uvode nam radnu nedelju od četiri dana! Pa majko rođena, donesi mi tu ludačku košulju odmah da je obučem!
— Stani, bre, Janko, polako, ne pretrčavaj me preko reda, vidiš da mučim muku sa ovim paradajzom! Kakva četiri dana, o čemu ti pričaš? Ko to još radi četiri dana, je l’ su ovi sišli s pameti?
— Ma eno ti ih, pune im se usta nekim evropskim standardima, dok sede po kafićima i drže pamet narodu. Kažu, računica im je jasna: radiš četiri dana, primaš punu platu, a peti dan odmaraš i spremaš se za vikend! Pa kaži mi, molim te, ko će ovom narodu i privredi da plati taj peti dan što se leškari? Hoće li možda ovi što nose transparente da dođu ovde na tezgu da mi prodaju robu dok ja pijem kafu na splavu?
— Ma nemoj me zafrkavati… Pa ti ljudi u životu nisu videli motiku, nisu ušli u fabriku, niti znaju šta znači kad ti motor u pogonu stane, a obaveze prema državi i bankama čekaju. Zamisli da ja ovde na pijaci zatvorim tezgu dva dana nedeljno jer „treba da se odmorim i dostignum balans“, a roba trune u gajbama! Pa ko će mi platiti porez, struju, zakup? Hoće li mi ti pametnjakovići doneti hleb kući?
— Upravo to, bre, prijatelju! I tu ti je najmučnije kad se setiš ko je sve za njih glasao. Sediš sa komšijom, znaš ga ceo život, čovek pošten radnik, penzioner ili mala privreda, a on poverovao tim klinacima da donose neku stručnost i viziju. I sad ga gledam kako ćuti, krije pogled kad ga pogledam, a u sebi sigurno grize nokte i pita se: „Za koji sam se ja moj uopšte potpisivao i zaokruživao ove lenjivce?“
— Pa kad nemaju sopstveno mišljenje, nego progutaju prvu pričaju koju im podmetne ,,plenum“! Lako je tuđa kola lomiti i tuđu državu voditi iz fotelje kad nemaš nikakvu odgovornost. Da im daš jednu pekaru ili jedan zanat da vode tri dana, zapalili bi i to i sebe zajedno sa tim. Ej, radna nedelja od četiri dana u Srbiji! Pa nama bi privreda propala pre nego što su petlovi zapevali!
— Ma ne bi propala, nego bi se ugasila kao sveća na promaji! Ali neka, ko je šta tražio, to je i dobio. Samo što će nas ta škola skupo koštati, kad se probudimo jednog jutra pa shvatimo da su nam državu vodili likovi koji slušaju ,,plenum“ i nemaju sopstveno misljenje.
