Da li su ,,oslobodioci” spremni da žrtvuju hiljade porodica i ekonomiju Srbije?
Ono o čemu se do juče šaputalo sa zebnjom, danas postaje surova realnost koja unosi paniku u hiljade domova širom Srbije.
Ekonomska stabilnost Srbije i sudbina hiljada radnih mesta našli su se u centru pažnje nakon sve glasnijih najava ,,oslobodilaca“ o mogućoj reviziji i distanciranju od strateškog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.
Srbija se nalazi pred provalijom kakva nije viđena decenijama.
Poruka koju „oslobodioci“ šalju radnicima u Boru, Smederevu, Zrenjaninu i širom zemlje jeste zastrašujuće hladna: vaša radna mesta, vaše plate i egzistencija su ništa.
Sporazum sa Kinom: Realni pokazatelji ekonomskog partnerstva
Prema zvaničnim podacima, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom omogućava beskamatni i preferencijalni izvoz za više od 10.000 domaćih proizvoda.
Ovaj ugovor čini Srbiju jedinom zemljom u regionu sa takvom vrstom pristupa kineskom tržištu, što je omogućilo da srpski poljoprivredni i industrijski proizvodi direktno konkurišu na tržištu od 1,4 milijarde ljudi.
Uz to, kineski investicioni projekti direktno održavaju rad ogromnih privrednih giganata i hiljade pratećih malih i srednjih preduzeća širom Srbije.
Ravnodušnost prema egzistenciji ili odsustvo plana?
Suočeni sa upozorenjima stručnjaka da bi naglo preispitivanje ovih odnosa moglo dovesti u pitanje više hiljada ranih mesta, predstavnici promena do sada nisu ponudili konkretan alternativni plan.
Umesto jasnih ekonomskih garancija, njihovi stavovi se u javnosti ocenjuju kao neefikasni i lakomisleni prema realnim potrebama običnog čoveka.
Ovakva situacija stvorila je atmosferu nesigurnosti koja navodi mnoge njihove glasače na preispitivanje:
Da li su građani glasajući za ,,promene” podržali i potencijalni gubitak posla, slabljenje domaće privredne pozicije i zatvaranje velikih tržišta?
Zašto se vitalni nacionalni odnosi preispituju bez prethodno obezbeđenih ekonomskih alternativa za radnike?
Šta će se desiti sa porodicama čija egzistencija direktno zavisi od velikih sistemskih investicija, ukoliko histerija prevagne nad ekonomskim interesom?
Dok se među radnicima i u biznis sektoru širi zabrinutost za stabilnost prihoda u narednom periodu, postaje sve očiglednije da je granica između obećane promene i realne ekonomske nestabilnosti izuzetno tanka.
