U doba kada su brz tempo života, stres i ekrani postali deo svakodnevice, jedna naizgled bezazlena navika ozbiljno ugrožava generacije u razvoju.
Naučnici upozoravaju, hronični nedostatak sna kod tinejdžera više nije samo pitanje umora i tinejdžerske mrzovolje, već faktor koji direktno utiče na to kako će njihov mozak funkcionisati u odraslom dobu.
Dok mladi spavaju, njihov mozak radi punom parom.
Upravo tokom noći odvija se fascinantan proces: neuronska mreža se „čisti” od nepotrebnih veza, dok se one ključne za učenje, memoriju i donošenje odluka dodatno učvršćuju.
Najveći udar podnosi prefrontalni korteks, kontrolni centar zadužen za samokontrolu, planiranje i upravljanje stresom, koji se kod adolescenata intenzivno razvija.
Studija objavljena u uglednom časopisu The Lancet Child & Adolescent Health, a koja je obuhvatila više od 8.000 dece, otkrila je zabrinjavajuće veze. Deca i mladi koji su spavali manje od preporučenih devet sati pokazali su:
- Zametne razlike u strukturi mozga uočljive čak i tokom dvogodišnjeg praćenja,
- Veću sklonost impulsivnosti i teškoćama u kontroli ponašanja,
- Slabiju koncentraciju i lošije rezultate na kognitivnim testovima.
- Zabrinjavajući porast simptoma anksioznosti, depresije i sklonosti rizičnom ponašanju.
Iako stručnjaci ističu da ovi nalazi ne znače nužno trajna oštećenja mozga, oni su snažan alarm za sve roditelje i mlade.
Tinejdžerima starosti od 13 do 18 godina neophodno je između 8 i 10 sati kvalitetnog sna svakog dana.
U svetu koji od njih zahteva sve više, kvalitetan san nije luksuz niti znak lenštine, on je osnovni uslov za psihičku stabilnost, oštrinu uma i zdraviji život u svetu koji nas okružuje.
