Baviti se politikom danas postalo je izazovnije nego ikada ranije.
Međutim, izazov više nije u sučeljavanju suprotstavljenih vizija, ekonomskih programa ili nacionalnih strategija, glavni izazov je sačuvati minimum zdravog razuma i dostojanstva u političkom prostoru koji je potpuno degradiran.
Navodna pobeda takozvane „Studentske liste”, grupe u kojoj stvarnih studenata nema, označava konačni sumrak ideja i kraj bilo kakve ideologije na srpskoj političkoj sceni.
Ono što nas očekuje nije politički život, već potpuno odsustvo svega što politiku čini ozbiljnim državnim poslom.
Apsolutna bezličnost i strani diktat
Ulaskom ove grupacije u institucionalni okvir, Srbija dobija aktere koji su tu isključivo da bi se slikali, mahali sa govornica i popunjavali medijski prostor.
Kada budu suočeni sa konkretnim pitanjima o ekonomiji, energetici, geopolitici ili suverenitetu, njihov domet biće recitovanje najopštijih, unapred naučenih i potpuno besmislenih fraza.
Oni neće raditi ništa, jer od njih se rad i ne traži. Svaki njihov potez, glasanje i stav biće doslovce ono što im inostrani centri moći budu izdiktirali kroz „tajne plenume”.
To je politika bez suštine, bez ideje i bez sopstvenog glasa, protektorat upakovan u prihvatljivu medijsku ambalažu.
Najopasnija posledica ovog političkog cirkusa jeste totalno urušavanje društvenog tkiva.
Nesposobni da ponude bilo šta konstruktivno, njihov jedini motor delovanja jeste konstantno izazivanje nereda, blokiranje života i stvaranje atmosfere ulične anarhije.
Pod plaštom borbe za „pravdu”, u društvo je ubrizgana izuzetna količina mržnje i izazvana duboka, gotovo zabrinjavajuća podeljenost.
Srbija se tako nalazi na prekretnici gde se politika pretvorila u jeftinu estradu i opasnu anarhiju.
Kada sa scene nestanu ideje, a ostanu samo demagogija, strani diktat i huliganski megafoni, cena koju plaća čitavo društvo postaje ogromna.
