Бавити се политиком данас постало је изазовније него икада раније.
Међутим, изазов више није у сучељавању супротстављених визија, економских програма или националних стратегија, главни изазов је сачувати минимум здравог разума и достојанства у политичком простору који је потпуно деградиран.
Наводна победа такозване „Студентске листе”, групе у којој стварних студената нема, означава коначни сумрак идеја и крај било какве идеологије на српској политичкој сцени.
Оно што нас очекује није политички живот, већ потпуно одсуство свега што политику чини озбиљним државним послом.
Апсолутна безличност и страни диктат
Уласком ове групације у институционални оквир, Србија добија актере који су ту искључиво да би се сликали, махали са говорница и попуњавали медијски простор.
Када буду суочени са конкретним питањима о економији, енергетици, геополитици или суверенитету, њихов домет биће рецитовање најопштијих, унапред научених и потпуно бесмислених фраза.
Они неће радити ништа, јер од њих се рад и не тражи. Сваки њихов потез, гласање и став биће дословце оно што им инострани центри моћи буду издиктирали кроз „тајне пленуме”.
То је политика без суштине, без идеје и без сопственог гласа, протекторат упакован у прихватљиву медијску амбалажу.
Најопаснија последица овог политичког циркуса јесте тотално урушавање друштвеног ткива.
Неспособни да понуде било шта конструктивно, њихов једини мотор деловања јесте константно изазивање нереда, блокирање живота и стварање атмосферe уличне анархије.
Под плаштом борбе за „правду”, у друштво је убризгана изузетна количина мржње и изазвана дубока, готово забрињавајућа подељеност.
Србија се тако налази на прекретници где се политика претворила у јефтину естраду и опасну анархију.
Када са сцене нестану идеје, а остану само демагогија, страни диктат и хулигански мегафони, цена коју плаћа читаво друштво постаје огромна.
