Dok se po društvenim mrežama već mesecima vodi takmičenje u tome ko će glasnije proglasiti „narodnu volju“, petak je doneo jedan prilično nezgodan prizor za sve blokadere
Ako se politička Srbija posmatra samo kroz komentare na internetu, čovek bi lako mogao da pomisli da je sve već rešeno.
Svi su nešto „pobedili“, svi imaju podršku, svi govore u ime naroda i svako je ubeđen da baš njegov krug ljudi predstavlja celu Srbiju.
A onda dođe petak.
Pijaca.
Gužva.
Ljudi.
I štand Srpske napredne stranke.
Upravo tako je izgledao jučerašnji pijačni dan, 21. avgusta, gde je štand SNS privukao veliku pažnju građana. Prilazilo se, razgovaralo, postavljala su se pitanja, razmenjivala mišljenja i, što je možda najzanimljivije, ljudi su se zadržavali.
Nije bilo potrebe za velikim parolama.
Nije bilo potrebe da neko objašnjava koliko je „narod oduševljen“.
Narod je jednostavno prilazio.
I tu počinje onaj deo koji će verovatno biti najneprijatniji za one koji su navikli da političku stvarnost mere brojem lajkova i komentara.
Jer internet ume da bude prilično mala soba.
U njoj se čovek okruži ljudima koji misle isto što i on, pročita dvadeset komentara koji potvrđuju njegovo mišljenje i onda zaključi:
„Eto, svi tako misle.“
Samo što postoji jedan mali problem.
Pijaca nije internet.
Tamo nema algoritma koji vam prikazuje samo ono što želite da vidite.
Nema blokiranja neistomišljenika.
Nema „mute“.
Nema bežanja iz grupe kada neko postavi nezgodno pitanje.
Dođete među ljude i razgovarate.
A juče je razgovora bilo.
Zato je ovaj pijačni dan zanimljiviji od mnogih glasnih internet rasprava.
Ne zato što jedan štand sam po sebi predstavlja izborni rezultat, ne predstavlja.
Nego zato što pokazuje nešto što se u političkim raspravama često namerno zaboravlja: postoje i građani koji ne žive na društvenim mrežama.
Ljudi koji ustaju rano.
Idu na pijacu.
Kupuju namirnice.
Rade.
Plaćaju račune.
Razgovaraju sa komšijama.
I imaju sopstveno mišljenje.
Nekada se sa njim možete složiti, nekada ne možete.
Ali ono postoji.
I nestaje samo ako ga posmatrate kroz sopstveni internet balon.
Posebno je zanimljivo što su građani prilazili bez ikakve potrebe da se od njih pravi statistika. Razgovor je bio direktan, pitanja konkretna, a kontakt neposredan.
I tu nema mnogo prostora za politički folklor.
Čovek dođe i kaže šta ga zanima.
Pita šta ga zanima.
Sasluša odgovor.
Ode.
Jednostavno.
Bez drame.
Bez velikih reči.
Bez potrebe da mu neko objašnjava šta „mora“ da misli.
I zato bi možda bilo korisno da se pre sledećeg proglašavanja „narodne volje“ na internetu napravi jedan mali izlet van ekrana.
Do pijace.
Do ulice.
Do mesta gde ljudi stvarno žive.
Jer dok se na internetu može satima raspravljati o tome ko ima narodnu podršku, stvarni život ima jednu prilično nezgodnu osobinu:
ne čita komentare.
On jednostavno ide dalje.
A jučerašnji pijačni dan pokazao je da, bez obzira na svu buku koja se pravi po društvenim mrežama, politički život u lokalnoj sredini nije nestao.
Štaviše.
Ljudi i dalje prilaze.
Pitaju.
Razgovaraju.
Slušaju.
I donose sopstvene zaključke.
Zato je možda najzanimljivija slika sa jučerašnjeg štanda upravo ona koja ne može da stane u jedan haštag:
građani licem u lice, bez filtera.
A to je, priznaćete, malo nezgodniji teren za sve one koji su navikli da im internet kaže šta „narod“ misli.
VIDEO:
https://www.instagram.com/reel/DcT28h1OPGl/?utm_source=ig_web_copy_link&igsi=MzRlODBiNWFlZA==
