Evo jedne prilično nezgodne vesti za sve one koji razvoj najradije mere brojem razloga zbog kojih nešto ne može.
Kulpinska ulica u Bačkom Petrovcu se rehabilituje.
Da, dobro ste pročitali. Ne obećava se, ne najavljuje se i ne „razmatra se“ mogućnost da se jednog dana nešto uradi. Radovi su počeli, mašine su na terenu, a projekat ima jasno definisan rok za završetak.
Prema podacima, reč je o projektu „Rehabilitacija Kulpinske ulice u Bačkom Petrovcu“. Naručilac je Opština Bački Petrovac, dok je finansijer Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Radovi su započeti 2. juna 2026. godine, a planirani rok za završetak je 9. septembar 2026. godine.
Na prvi pogled, jedna ulica.
Ali upravo tu i jeste suština.
Za građane to nije samo jedna stavka u nekom dokumentu, broj projekta ili zapis na gradilišnoj tabli. To je saobraćajnica kojom ljudi prolaze, koju koriste svakog dana i čije će uređenje ostati dugo nakon što se završe političke rasprave, komentari i prepucavanja.
I tu dolazimo do onog zanimljivijeg dela.
Uvek će se naći neko ko će reći da to nije ništa posebno.
Nije posebno kada se radi ulica.
Nije posebno kada se ulaže u infrastrukturu.
Nije posebno kada se obezbede sredstva.
Nije posebno ni kada se nešto što godinama služi građanima dovede u bolje stanje.
U stvari, najbolje bi bilo da se ništa ne radi. Tako bar niko ne bi morao da troši vreme na objašnjavanje zašto mu smeta što se radi.
Jer je, priznaćemo, mnogo lakše napisati „ništa se ne radi“ nego sačekati da mašina završi posao.
Mnogo je lakše napisati da „nema razvoja“ nego prošetati do mesta gde se radovi odvijaju pred očima.
A posebno je zanimljivo kada se napredak najpre traži, a kada se pojavi, onda se traži razlog zbog kojeg on navodno nije dovoljno dobar.
Tako smo, izgleda, došli do novog standarda: ako se ne radi, loše je, ako se radi, opet nije dobro, a ako se sve završi – onda će se već pronaći nešto treće.
Srećom, Kulpinska ulica nema društvene mreže, nema profil i ne učestvuje u internet raspravama.
Ona ima mnogo jednostavniji zadatak, da posle završetka radova bude bolja, uređenija i funkcionalnija nego što je bila.
I to je, na kraju, najbolji odgovor.
Razvoj se ne dokazuje galamom. Dokazuje se radovima.
Ne dokazuje se brojem komentara. Dokazuje se onim što ostane posle njih.
Ne meri se količinom nezadovoljstva, već konkretnim rezultatima koje građani mogu da vide i koriste.
Zato će možda neko biti razočaran što ova vest nije još jedna priča o tome kako „ništa nema smisla“.
Izvinjavamo se zbog neprijatnosti.
Neko je, izgleda, ipak odlučio da se radi.
I to baš tamo gde će rezultat građani moći da vide svakog dana.
A oni koji baš vole da traže dokaz da se ništa ne radi imaju jedan mali problem.
Kulpinska ulica se radi.
Mašine su na terenu.
Rok postoji.
Projekat postoji.
Investicija postoji.
I, što je možda najnezgodnije od svega, rezultat će na kraju biti vidljiv.
Naravno, komentari će doći. I dobro je da dođu. Samo će ovoga puta biti zanimljivo videti kako se objašnjava da se „ništa ne radi“ tamo gde se radovi već uveliko izvode.
Jer ponekad je najbolji odgovor na priču o stagnaciji jednostavno, pogledajte oko sebe.
