Sve šira upotreba sistema veštačke inteligencije u obrazovanju mogla bi da dovede do slabljenja sposobnosti samostalnog i kritičkog razmišljanja kod dece, upozorio je akademik Vladislav Lektorski, predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka.
Prema njegovim rečima, učenici sve češće koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi dobili gotove odgovore na školske zadatke i pitanja, što može dovesti do postepenog gubitka navike da samostalno analiziraju, zaključuju i proveravaju informacije. Lektorski smatra da se takva pojava već može primetiti među školarcima koji se u velikoj meri oslanjaju na digitalne asistente.
On je naveo da savremeni obrazovni sistem ima zadatak ne samo da prenosi znanje, već i da razvija sposobnost kritičkog mišljenja, procenjivanja i samostalnog donošenja zaključaka. U suprotnom, postoji rizik da mladi ljudi nekritički prihvataju informacije koje dobijaju od tehnoloških sistema, bez provere njihove tačnosti.
Ruski akademik je kao primer naveo situaciju u kojoj bi korisnik, naviknut da bezrezervno veruje veštačkoj inteligenciji, mogao da prihvati i očigledno netačne tvrdnje ukoliko ih sistem predstavi kao ispravne. Zbog toga je, kako ističe, neophodno jasno odrediti u kojim oblastima i na koji način treba koristiti mogućnosti veštačke inteligencije, a gde je neophodno zadržati primat ljudskog rasuđivanja.
Upozorenja o prekomernom oslanjanju na tehnologiju dolaze u trenutku kada veštačka inteligencija sve snažnije utiče na obrazovanje, poslovanje i svakodnevni život. Istovremeno, brojni stručnjaci ukazuju da sama tehnologija nije pretnja ukoliko se koristi kao pomoćno sredstvo, dok ključnu ulogu i dalje imaju ljudska sposobnost razmišljanja, kreativnost i kritička procena informacija.
Istraživanja sprovedena među srednjoškolcima u Evropi takođe ukazuju na to da mladi često precenjuju sopstveno razumevanje digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije, što može stvoriti lažan osećaj sigurnosti prilikom procene informacija i prepoznavanja dezinformacija.
Stručnjaci zato naglašavaju da budućnost obrazovanja ne leži u odbacivanju veštačke inteligencije, već u pronalaženju ravnoteže između tehnoloških mogućnosti i razvoja veština koje nijedan algoritam ne može u potpunosti da zameni – kritičkog mišljenja, logičkog zaključivanja i sposobnosti postavljanja pravih pitanja.
