Све шира употреба система вештачке интелигенције у образовању могла би да доведе до слабљења способности самосталног и критичког размишљања код деце, упозорио је академик Владислав Лекторски, председник Научног савета за методологију вештачке интелигенције и когнитивних истраживања Руске академије наука.
Према његовим речима, ученици све чешће користе алате засноване на вештачкој интелигенцији како би добили готове одговоре на школске задатке и питања, што може довести до постепеног губитка навике да самостално анализирају, закључују и проверавају информације. Лекторски сматра да се таква појава већ може приметити међу школарцима који се у великој мери ослањају на дигиталне асистенте.
Он је навео да савремени образовни систем има задатак не само да преноси знање, већ и да развија способност критичког мишљења, процењивања и самосталног доношења закључака. У супротном, постоји ризик да млади људи некритички прихватају информације које добијају од технолошких система, без провере њихове тачности.
Руски академик је као пример навео ситуацију у којој би корисник, навикнут да безрезервно верује вештачкој интелигенцији, могао да прихвати и очигледно нетачне тврдње уколико их систем представи као исправне. Због тога је, како истиче, неопходно јасно одредити у којим областима и на који начин треба користити могућности вештачке интелигенције, а где је неопходно задржати примат људског расуђивања.
Упозорења о прекомерном ослањању на технологију долазе у тренутку када вештачка интелигенција све снажније утиче на образовање, пословање и свакодневни живот. Истовремено, бројни стручњаци указују да сама технологија није претња уколико се користи као помоћно средство, док кључну улогу и даље имају људска способност размишљања, креативност и критичка процена информација.
Истраживања спроведена међу средњошколцима у Европи такође указују на то да млади често прецењују сопствено разумевање дигиталних технологија и вештачке интелигенције, што може створити лажан осећај сигурности приликом процене информација и препознавања дезинформација.
Стручњаци зато наглашавају да будућност образовања не лежи у одбацивању вештачке интелигенције, већ у проналажењу равнотеже између технолошких могућности и развоја вештина које ниједан алгоритам не може у потпуности да замени – критичког мишљења, логичког закључивања и способности постављања правих питања.
