Porast prosečnih temperatura i sve izraženiji klimatski ekstremi značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno na vinogradarstvo, koje je jedno od najosetljivijih grana biljne proizvodnje. Stručnjaci upozoravaju da se vinova loza sve češće nalazi pod uticajem visokih temperatura, što direktno utiče na rast, sazrevanje i kvalitet grožđa, ali i na izbor sorti koje će se u budućnosti gajiti.
U uslovima ubrzanih klimatskih promena, proizvođači i naučnici su sve više okrenuti stvaranju i uvođenju novih sorti vinove loze koje mogu da se prilagode toplijim i nestabilnijim uslovima. Ove sorte se biraju tako da imaju veću otpornost na toplotni stres, sušu, ali i na bolesti koje se sve češće javljaju u izmenjenim klimatskim uslovima.
Kako stručnjaci ističu, povišene temperature ubrzavaju fiziološke procese u biljci, što može dovesti do bržeg sazrevanja grožđa, ali i do neravnoteže u šećerima i kiselinama, što na kraju utiče na kvalitet vina. Zbog toga se u savremenom vinogradarstvu sve više radi na selekciji i hibridizaciji sorti koje mogu da zadrže stabilan prinos i kvalitet i u uslovima toplijih leta.
Na oglednim dobrima i institutima u regionu poslednjih godina razvijen je niz novih sorti vinove loze koje pokazuju bolju otpornost na gljivične bolesti i veći stepen tolerancije na klimatske stresove. Među njima se nalaze sorte koje su već počele da nalaze svoje mesto u proizvodnim zasadima, a očekuje se da će njihovo širenje biti još brže u narednom periodu.
Stručnjaci naglašavaju da klimatske promene ne znače samo izazov, već i promenu strategije u vinogradarstvu. Budućnost proizvodnje grožđa sve više će zavisiti od pravilnog izbora sortimenta, prilagođenog novim uslovima sredine, ali i od primene savremenih agrotehničkih mera koje mogu ublažiti negativne efekte visokih temperatura.
