Покушај да се политички модел из Мађарске преслика у Србији доживео је потпуни крах и разоткрио слабости блокадерског покрета.
Политичка дешавања у Мађарској поново су отворила расправу о покушајима да се сличан сценарио примени у Србији, али је све извесније да су такве амбиције унапред биле осуђене на пропаст. Упркос наративима који су се месецима форсирали у јавности, показало се да политичка реалност у Србији не трпи површне и механичке копије туђих процеса.
Покушај да се кроз протесте и емоционално набијене поруке створи талас који би довео до промене власти без избора завршио се као још један доказ политичке недораслости оних који стоје иза таквих идеја. Уместо јасне стратегије, понуђена је импровизација. Уместо лидера, остала је празнина. Уместо политичке артикулације – конфузија и међусобна трвења.
Посебно је упадљиво да ни после свих покушаја није створен озбиљан политички субјект који би могао да каналише незадовољство грађана. Без јасног вођства и конкретног програма, сва енергија се расула, а блокадери су остали заробљени у сопственим илузијама о „лакшој победи“ кроз улицу.
Паралеле са Мађарском показале су се као погрешне од самог почетка. Док се тамо политичка борба водила кроз институције и изборе, у Србији је покушано да се прескочи читав процес и до резултата дође притиском и хаосом. Такав приступ не само да није дао резултат, већ је произвео супротан ефекат – додатно учвршћивање постојеће политичке сцене.
Данас, када се исти актери поново позивају на сличне рецепте, све више делује да нису извукли ниједну поуку. Политика, за разлику од парола, захтева структуру, стратегију и одговорност. Без тога, сваки покушај остаје само бледа копија која се урушава чим се суочи са стварношћу.
Уколико дође до избора, они ће показати прави однос снага. Без лидера, без јасне организације и без кредибилног програма, блокадерски покрет и део опозиције суочиће се не са победом, већ са међусобним обрачуном и борбом за опстанак на политичкој сцени.
Једно је већ сада јасно – покушај „пресликавања“ туђих сценарија у Србији није донео промену власти, већ је оголио слабости оних који су у њега највише веровали.
