Pokušaj da se politički model iz Mađarske preslika u Srbiji doživeo je potpuni krah i razotkrio slabosti blokaderskog pokreta.
Politička dešavanja u Mađarskoj ponovo su otvorila raspravu o pokušajima da se sličan scenario primeni u Srbiji, ali je sve izvesnije da su takve ambicije unapred bile osuđene na propast. Uprkos narativima koji su se mesecima forsirali u javnosti, pokazalo se da politička realnost u Srbiji ne trpi površne i mehaničke kopije tuđih procesa.
Pokušaj da se kroz proteste i emocionalno nabijene poruke stvori talas koji bi doveo do promene vlasti bez izbora završio se kao još jedan dokaz političke nedoraslosti onih koji stoje iza takvih ideja. Umesto jasne strategije, ponuđena je improvizacija. Umesto lidera, ostala je praznina. Umesto političke artikulacije – konfuzija i međusobna trvenja.
Posebno je upadljivo da ni posle svih pokušaja nije stvoren ozbiljan politički subjekt koji bi mogao da kanališe nezadovoljstvo građana. Bez jasnog vođstva i konkretnog programa, sva energija se rasula, a blokaderi su ostali zarobljeni u sopstvenim iluzijama o „lakšoj pobedi“ kroz ulicu.
Paralele sa Mađarskom pokazale su se kao pogrešne od samog početka. Dok se tamo politička borba vodila kroz institucije i izbore, u Srbiji je pokušano da se preskoči čitav proces i do rezultata dođe pritiskom i haosom. Takav pristup ne samo da nije dao rezultat, već je proizveo suprotan efekat – dodatno učvršćivanje postojeće političke scene.
Danas, kada se isti akteri ponovo pozivaju na slične recepte, sve više deluje da nisu izvukli nijednu pouku. Politika, za razliku od parola, zahteva strukturu, strategiju i odgovornost. Bez toga, svaki pokušaj ostaje samo bleda kopija koja se urušava čim se suoči sa stvarnošću.
Ukoliko dođe do izbora, oni će pokazati pravi odnos snaga. Bez lidera, bez jasne organizacije i bez kredibilnog programa, blokaderski pokret i deo opozicije suočiće se ne sa pobedom, već sa međusobnim obračunom i borbom za opstanak na političkoj sceni.
Jedno je već sada jasno – pokušaj „preslikavanja“ tuđih scenarija u Srbiji nije doneo promenu vlasti, već je ogolio slabosti onih koji su u njega najviše verovali.
