Stručnjaci ističu da upravo finansijski aspekti pušenja često ostaju u senci kada se govori o zdravstvenim rizicima, ali da mogu imati snažan uticaj na dugoročnu stabilnost domaćinstava.
Iako mnogi pušači cigarete doživljavaju kao tek jedan od svakodnevnih troškova, realnost pokazuje da ova navika dugoročno može značajno da optereti kućni budžet. U Srbiji se cene cigareta stalno povećavaju usled redovnog uvećanja akciza, pa se danas paklice najjeftinijih brendova kreću oko 340 dinara, a skuplje verzije koštaju i do 620 dinara po komadu. Ovo poskupljenje je posledica usklađivanja akciza na duvanske proizvode, što država sprovodi kako bi prilagodila stope poreza evropskim standardima i smanjila dostupnost duvana.
Podaci pokazuju da Srbija i dalje ima relativno visoku učestalost pušenja u poređenju sa većinom evropskih zemalja, iako je u poslednjih nekoliko godina došlo do blagog smanjenja broja pušača. Ipak, prosečni trošak za one koji dnevno puše jednu paklu tokom godina postaje značajan izdatak. Ako se uzme u obzir rast cena tokom decenija, trošak za tzv. „običnog“ pušača koji počne sa 20 godina i nastavi do 70. godine može dostići i desetine hiljada evra. Takvi računi obično uključuju samo cenu cigareta, a ne i indirektne ekonomske gubitke kao što su troškovi lečenja, gubitak produktivnosti ili veća potrošnja na druge zdravstvene usluge.
Stručnjaci ističu da upravo finansijski aspekti pušenja često ostaju u senci kada se govori o zdravstvenim rizicima, ali da mogu imati snažan uticaj na dugoročnu stabilnost domaćinstava. Savremene politike oporezivanja, usmerene na rast cena cigareta, imaju za cilj ne samo smanjenje konzumacije duvana već i podsticanje stanovništva da preispita svoje navike i potencijalno se okrene ka zdravijem načinu života.
