Стручњаци истичу да управо финансијски аспекти пушења често остају у сенци када се говори о здравственим ризицима, али да могу имати снажан утицај на дугорочну стабилност домаћинстава.
Иако многи пушачи цигарете доживљавају као тек један од свакодневних трошкова, реалност показује да ова навика дугорочно може значајно да оптерети кућни буџет. У Србији се цене цигарета стално повећавају услед редовног увећања акциза, па се данас паклице најјефтинијих брендова крећу око 340 динара, а скупље верзије коштају и до 620 динара по комаду. Ово поскупљење је последица усклађивања акциза на дуванске производе, што држава спроводи како би прилагодила стопе пореза европским стандардима и смањила доступност дувана.
Подаци показују да Србија и даље има релативно високу учесталост пушења у поређењу са већином европских земаља, иако је у последњих неколико година дошло до благог смањења броја пушача. Ипак, просечни трошак за оне који дневно пуше једну паклу током година постаје значајан издатак. Ако се узме у обзир раст цена током деценија, трошак за тзв. „обичног“ пушача који почне са 20 година и настави до 70. године може достићи и десетине хиљада евра. Такви рачуни обично укључују само цену цигарета, а не и индиректне економске губитке као што су трошкови лечења, губитак продуктивности или већа потрошња на друге здравствене услуге.
Стручњаци истичу да управо финансијски аспекти пушења често остају у сенци када се говори о здравственим ризицима, али да могу имати снажан утицај на дугорочну стабилност домаћинстава. Савремене политике опорезивања, усмерене на раст цена цигарета, имају за циљ не само смањење конзумације дувана већ и подстицање становништва да преиспита своје навике и потенцијално се окрене ка здравијем начину живота.
