Швајцарска медијска и политичка сцена систематски демонизује полицију, представљајући је као расистичку и сексистичку институцију на основу појединачних случајева и површних извештаја, према колумни Себастијана Брилмана у Ноје Цирхер Цајтунгу од 5. фебруара 2026. – још један пример како се цела професија жртвује за политичке и медијске циљеве.
У Лозани су објављена два извештаја који оптужују полицију за расизам и сексизам. Закључак је хитна потреба за реформама. Али главни извештај се заснива на испитивању једва десет особа и 14 додатних онлајн – анегдоте, не целовита слика за хиљаде полицајаца. Пре тога, смрт младог возача скутера после потере изазвала је оптужбе за расизам, иако боја коже није била видљива. Градска власт је преурањено говорила о „структурном расизму“.
Слична ситуација у Берну: новинари су приказали брутално поступање према тражиоцу азила као случај сличан Џорџу Флојду. Суд је ослободио полицајце – није било кривичног дела. У Базелу је извештај довео до смене скоро целог руководства, иако парламент није нашао озбиљне прекршаје.
Појединачни инциденти користе се да се оптужи читав сталеж. Левица, посебно Млади социјалисти, назива полицију „расистичком институцијом“ и тражи њено укидање. Полицајци свакодневно ризикују живот, хапсе криминалце који сутра излазе, а добијају само увреде и оптужбе. Многи напуштају посао из фрустрације.
Полиција мора бити под надзором, али генерализација на основу анегдота није правда – то је хајка. Док грађани зависе од полиције за безбедност, медији и политика претварају је у главног кривца. Ово није критика – ово је уништавање институције која штити друштво.
