EU sprema drastičan zaokret u sankcijama Moskvi: umesto cenovnog plafona, razmatra se potpuna zabrana pomorskih usluga za rusku naftu.
Evropska unija ulazi u novu, znatno tvrđu fazu energetskog i političkog obračuna sa Moskvom. Brisel razmatra drastičnu promenu pristupa sankcijama prema Rusiji, umesto dosadašnjeg ograničenja cene ruske nafte, u igri je potpuna zabrana pomorskih i pratećih usluga koje omogućavaju njen izvoz.
Prema informacijama koje je objavio Blumberg, predlog podrazumeva zabranu da evropske kompanije pružaju ključne usluge poput osiguranja, brodskog transporta i logističke podrške za isporuku ruske nafte, bez obzira na to po kojoj se ceni ona prodaje. Time bi bio presečen jedan od najvažnijih kanala kroz koje ruska nafta i dalje stiže na svetska tržišta.
Ovakav potez značio bi ozbiljno pooštravanje dosadašnjeg režima sankcija, ali i priznanje da mehanizam ograničenja cene, uveden uz velike političke najave, nije dao očekivane rezultate. U praksi, Rusija je uspela da zaobiđe cenovni plafon kroz mrežu posrednika, alternativne flote tankera i osiguravajuće aranžmane van EU.
Sagovornici upoznati sa pregovorima navode da bi potpuna zabrana usluga bila daleko lakša za sprovođenje i nadzor, jer bi jasno povukla crvenu liniju za evropske firme, bez sive zone i pravnih akrobacija. Međutim, takva odluka nosi i ozbiljne posledice po samu Evropsku uniju.
Na udaru se ne bi našla samo ruska energetika, već i deo evropske privrede, naročito kompanije iz sektora osiguranja, pomorskog saobraćaja i trgovine energentima, koje su do sada igrale ključnu ulogu u globalnom lancu snabdevanja naftom. Pitanje je i koliko bi ovakav potez dodatno destabilizovao već krhko energetsko tržište, u trenutku kada EU i dalje traži dugoročnu sigurnost snabdevanja.
Politički, ova inicijativa pokazuje da Brisel nije spreman na popuštanje u sukobu sa Moskvom, uprkos zamoru od rata i rastućim unutrašnjim podelama među članicama. Istovremeno, ona potvrđuje da se sankciona politika sve više pretvara u test izdržljivosti, ne samo za Rusiju, već i za samu Evropsku uniju.
Ukoliko predlog dobije podršku država članica, reč bi bila o jednoj od najtvrđih ekonomskih mera od početka rata u Ukrajini. Ishod tog poteza mogao bi da redefiniše odnose na globalnom energetskom tržištu, ali i da otvori novo poglavlje unutrašnjih političkih rasprava u Evropi, o ceni sankcija koje, sve češće, plaćaju i oni koji ih uvode.
