Avion Donalda Trampa morao je da se vrati u bazu Endrus svega sat posle poletanja ka Davosu, zbog neočekivanog prekida leta.
Manji električni problem, veliki preokret
Prema zvaničnom saopštenju portparolke Bele kuće, Kerolin Livit, posada je uočila „manji električni problem“ nedugo nakon što je avion uzleteo nad Atlantskim okeanom prema Švajcarskoj. Kako je naglašeno, odluka o povratku bila je isključivo iz predostrožnosti, prioritet je bio bezbednost predsednika, posade i novinara koji su ga pratile.
Iako su takvi incidenti u principu retki u slučajevima predsedničkih letova, ovo nije prvi put da se dogodi da zvanični avion SAD zaustavlja let iz bezbednosnih razloga.
Noć puna preokreta
Avion se vratio u bazu Endrus nešto posle 23:00 po lokalnom vremenu, posle čega su Tramp i njegova delegacija iskrcani. Nekoliko desetina minuta kasnije, američki predsednik se ukrcao u rezervni vojni avion: model Boeing C-32 i nastavio put ka Davosu.
Prema najavama iz američke administracije, zbog ovog preokreta Tramp će stići u Švajcarsku sa kašnjenjem od oko tri sata u odnosu na prvobitni plan. To znači i da će njegov govor pred učesnicima foruma biti pomeren, međutim, zvaničan redosled za sada nije zvanično promenjen.
Šta se tačno dogodilo u kabini?
Očevici su izjavili da su svetla u novinarskoj kabini nakratko ugasla, što je dodatno podgrejalo špekulacije među prisutnim novinarima o prirodi kvara. Međutim, zvanični izvori poriču da je postojala ikakva neposredna opasnost, svi na letu su bili bezbedni, a povratak na bazu je bio „čisto tehnička odluka“.
Trampova agenda u Davosu ostaje glavna
Uprkos ovom neočekivanom prekidu, američki predsednik nastavlja ka Davosu gde se očekuje da učestvuje u nizu susreta sa svetskim liderima, ekonomistima i investitorima. Njegovi razgovori i obraćanja ostaju u fokusu nakon otvaranja foruma, a među temama će biti globalna ekonomija, bezbednosna pitanja, kao i Trampove najave o politici prema Grenlandu i drugim važnim geopolitičkim pitanjima. Ovo odlaganje dodatno naglašava da čak i najbolje logistički planiran službeni let može biti podložan neočekivanim tehničkim izazovima, ali i da najviši državni protokoli i rezervni planovi funkcionišu tako da omoguće nastavak važnih mirovnih i ekonomskih razgovora.
