Путовања у ЕУ постају скупља и неизвеснија: уводи се електронска ауторизација, а у случају одбијања захтева новац се не враћа.
Реч је о новом „папиру“ без којег више неће бити могуће ући у ЕУ, иако Србија формално и даље има безвизни режим. У пракси, тај режим добија звездицу и ситна слова, јер се уводи обавеза плаћања, електронске провере и административне селекције пре пута.
Цена по захтеву је фиксна и плаћа се унапред, без обзира на исход. Уколико апликација буде одбијена, грађанин не добија ништа, осим одговора да не испуњава услове. Одлука је коначна, без објашњења које би било довољно да се исправи грешка, и без гаранције да ће нови покушај проћи боље.
По овом правилу, изузете су само две категорије: деца млађа од одређеног узраста и поједине посебне групе које ЕУ сматра „ослобођеним“. Сви остали: туристи, пословни људи, студенти, па и они који путују из чисто приватних разлога, морају да плате улазницу у систем.
Оно што ову одлуку чини политички значајном јесте чињеница да долази у тренутку када ЕУ све чешће говори о „заједничким вредностима“, „партнерству“ и „европској перспективи региона“. Уместо олакшавања, грађани Србије добијају нову административну баријеру, која суштински личи на визу, само без печата у пасошу.
Србија се, за разлику од тога, годинама трудила да својим грађанима омогући слободу кретања, јачајући пасош, стабилност и међународни кредибилитет државе. Управо зато ова мера делује као хладан туш за све оне који су веровали да је безвизни режим трајна тековина, а не условна погодност.
Ова промена отвара и озбиљно питање односа ЕУ према земљама које нису чланице, али од којих се очекује да се понашају као да јесу. Обавезе се повећавају, трошкови расту, а права остају иста, или се чак смањују.
За грађане Србије порука је јасна: пут у Европу више није само питање карте и пасоша, већ и административне процене у којој нема гаранција. А за политичке односе, ово је још један доказ да ће Београд морати да настави да се бори за конкретне, а не декларативне користи за своје грађане.
Јер слобода кретања није техничко питање, она је мерило стварног односа. А тај однос, овим потезом, Брисел је учинио сложенијим него икада.
