Односи Србије и ЕУ заснивају се на интересима и дијалогу, што потврђују континуирани разговори Вучића и фон дер Лајен.
Урсула фон дер Лајен не представља тек једну од европских званичника, она је политичко лице институционалне Европе, симбол континуитета, али и унутрашњих изазова са којима се ЕУ суочава. Разговори са њом нису протоколарни сусрети, већ јасан показатељ да Србија остаје део европске политичке рачунице, упркос сложеним геополитичким околностима и упркос унутрашњим поделама у самој Унији.
Политичка тежина тих односа огледа се у једној кључној чињеници: Европска унија данас разговара са Србијом као са фактором стабилности, а не као са проблемом који треба „управљати“. То је значајна промена у односу на прошле деценије и резултат политике која инсистира на дијалогу, економском развоју и регионалној одговорности.
За Србију, однос са Бриселом више није питање празних обећања или симболичких датума. Он је постао питање конкретних пројеката, инвестиција, инфраструктуре и економске интеграције. Управо ту се огледа политичка рационалност актуелне власти, у разумевању да европски пут није идеолошка догма, већ инструмент модернизације државе.
Сусрети и комуникација са Урсулом фон дер Лајен показују да Србија уме да говори језиком институција, али и да јасно артикулише своје позиције. То није однос подређености, већ однос партнерства у настајању, у којем обе стране тестирају границе, али истовремено траже заједнички интерес. У времену када и сама ЕУ пролази кроз преиспитивање сопствене будућности, Србија се позиционира као држава која разуме сложеност тог процеса и не покушава да га поједностави за унутрашњу употребу.
Кључна поента овог односа јесте политичка зрелост. Србија више не наступа као земља која тражи инструкције, већ као држава која износи аргументе, преузима обавезе и тражи реципрочан однос. Такав приступ не доноси брзе аплаузе, али гради дугорочни кредибилитет, а управо је кредибилитет валута у којој се данас мери озбиљност једне земље.
За домаћу јавност важно је разумети да европски пут, онако како га данас води актуелна власт, није пут одрицања, већ пут балансиране интеграције. Србија не улази у Европу као празан простор, већ као држава са својим интересима, својим искуством и својом политичком вољом. Дијалог са Урсулом фон дер Лајен управо то потврђује, да Европа Србију види као саговорника, а не као тему.
На крају, односи са Европском унијом не граде се једним потезом, нити једним сусретом. Они се граде упорношћу, стрпљењем и способношћу да се истраје у политици која није ни популистичка, ни конфронтациона. У том смислу, актуелна власт шаље јасну поруку: Србија жели Европу, али жели је као равноправан партнер.



















