Уместо знања и расправе, на универзитете улазе пароле и политички сценарији, што показују дешавања у Новом Саду.
Слика која је послата јавности није слика слободне мисли, већ слика институционалног понижења. Уместо амфитеатара, импровизовани кампови. Уместо расправе, блокада. Уместо академске аутономије, политичка окупација. То није протест за боље образовање; то је свесно и намерно срозавање угледа Универзитета.
Јер, да будемо искрени:
ко заиста брине о образовању, не паралише наставу;
ко поштује Универзитет, не претвара га у политички штаб;
ко мисли на студенте, не користи их као статисте у личним идеолошким обрачунима.
Овде није реч о борби за права студената. Овде је реч о отетој институцији. Образовање је постало алиби, а факултет средство. Политички циљеви су маскирани у наводни активизам, док се суштина, учење, истраживање и академски рад, намерно гура у други план.
Посебно је опасна чињеница да се Универзитет, који би морао бити изнад дневне политике, свесно увлачи у политички сукоб. Тако се руши оно што се годинама гради: поверење јавности, међународни углед, академски кредибилитет. Јер када факултет постане место барикада, а не знања, он губи оно највредније, смисао.
Данас је на удару био Филозофски факултет. Сутра то може бити било која институција. Ово није изолован инцидент, већ опасан модел понашања: ако не можемо аргументима, можемо блокадом; ако немамо подршку, имамо хаос.
И управо ту лежи суштина проблема: онима који данас заузимају факултете, до образовања није стало. Да јесте, штитили би наставу. Да јесте, штитили би право већине студената да студирају. Да јесте, не би Универзитет користили као средство притиска, већ као простор дијалога.
Универзитет није политичка позорница. Он није ни камп, ни штаб, ни експериментална зона за друштвене и идеолошке авантуре. Он је један од стубова друштва, и свако ко га намерно урушава, не напада само зграду, већ будућност младих људи и кредибилитет државе.
Оно чему данас сведочимо није храброст, већ одсуство одговорности. Није борба за знање, већ бекство од њега. Није слобода мишљења, већ злоупотреба слободе на штету институција.
И зато овај покушај мора бити јасно именован и осуђен:
не као студентски протест,
већ као политичка манипулација која свесно жртвује Универзитет ради уских интереса.
