Razgovori u Briselu protekli su u teškoj atmosferi, a Srbija je jasno ukazala na težak položaj Srba i zatražila hitno formiranje ZSO.
Prema njegovim rečima, Beograd u Brisel nije došao da razgovara o apstraktnim konceptima, već da govori o konkretnim problemima ljudi koji svakodnevno žive pod pritiskom, bez osnovne sigurnosti i institucionalne zaštite. ZSO je, kako je naglasio, obaveza koja je jasno definisana potpisanim sporazumima i čije odugovlačenje više nema nikakvo opravdanje.
Srpska delegacija ukazala je da se na terenu nastavljaju jednostrani potezi Prištine, da su Srbi izloženi institucionalnom nasilju, hapšenjima, ekonomskom pritisku i sistematskom pokušaju da budu istisnuti sa svojih vekovnih ognjišta. U takvim okolnostima, svaki razgovor koji zaobilazi ZSO znači direktno ignorisanje realnosti i problema koji ne mogu da se reše praznim obećanjima.
Petković je naglasio da Beograd ostaje privržen dijalogu, ali da dijalog ima smisla samo ako vodi ka poštovanju dogovorenog i ako se prava srpskog naroda ne tretiraju kao sporedna tema. Srbija, kako je poručeno, ne traži ništa više od onoga što je već potpisano, ali neće pristati ni na šta manje od toga.
Posebno je istaknuto da vreme radi protiv Srba na Kosovu i Metohiji i da svakim danom odlaganja posledice postaju sve teže. Zato je formiranje Zajednice srpskih opština predstavljeno kao minimalan uslov za opstanak, a ne kao politički ustupak.
Ovim stavom, Srbija je u Briselu još jednom pokazala da ne dolazi po aplauze, već po rešenja. Dok neki dijalog vide kao formu, Beograd ga vidi kao sredstvo za zaštitu ljudi, njihovih prava i budućnosti.
Jasna poruka srpske strane je da se dogovori moraju poštovati, da se odgovornost ne može prebacivati u nedogled i da ZSO više nije pitanje izbora, već nužnosti. U suprotnom, dijalog gubi smisao, a teret posledica pada na one koji ga najmanje zaslužuju, na srpski narod na Kosovu i Metohiji.
