Прихрана пшенице један је од најважнијих агротехничких корака који директно утичу на раст, развој и коначни принос усева. Међутим, многи произвођачи праве сличне пропусте при првој прихрани, што се касније огледа у неједнакости у развоју усева, слабом бокорењу и смањеним приносима.
Ево најчешћих грешака и савета како их избегавати:
1. Недовољна анализа земљишта
Без претходне анализе земљишта немогуће је прецизно одредити колико и каквих хранљивих материја је потребно унети. Недовољна или претерана примена ђубрива може да утиче на развој биљке и коначан принос. Зато је анализа земљишта први корак у планирању прихране.
2. Неједнака расподела ђубрива
Често се дешава да ђубриво није равномерно распоређено по парцели. То узрокује да поједини делови усева развијају биљке боље од других, што отежава даљу негу и смањује укупан принос.
3. Превелика количина азота у првој прихрани
Азотна ђубрива су важна за раст биљке, али претерана употреба у првој прихрани може довести до превеликог развоја зелене масе, слабог укорењавања и ризика полегања усева. То смањује квалитет и принос зрна.
4. Игнорисање фазе развоја биљке
Правилно време прихране зависи од фазе развоја пшенице, обично у фази бокорења или почетног класања. Прерана или прекасна примена ђубрива може бити неефикасна јер биљка још није у стању да у потпуности искористи хранљиве материје.
5. Непоштовање временских услова
Прихрана у време када је земљиште претерано мокро или суво умањује ефекат ђубрива. После растурања ђубрива, умерене падавине су неопходне да се хранљиве материје растопе и биљка их искористи.
6. Занемаривање даљих прихрана
Прва прихрана је само почетак. Пшеница често захтева више примена азота или комбинацију азотних и фолијарних ђубрива како би се подржао каснији развој и формирање класа. Прва прихрана треба да буде планирана тако да остави простор за следећу, која ће осигурати бољи квалитет зрна.
Закључак
Прихрана пшенице није једноставан посао – она захтева пажљиво планирање, анализу земљишта, правилан избор ђубрива и праћење фазе развоја биљке. Избегавањем горе наведених грешака произвођачи могу значајно побољшати једноликост усева и коначни принос, а тиме и економски резултат производње.
