Док тензије око Ирана расту, Москва поручује да је спремна за сваки безбедносни сценарио у Израелу, али да ескалацију нико не жели.
Док Блиски исток поново улази у фазу појачане неизвесности, иза затворених дипломатских врата воде се озбиљне припреме за сценарије које нико јавно не жели, али које одговорне државе не смеју да игноришу. Управо у том кључу треба читати изјаву руског амбасадора у Израелу Анатолиј Викторов, који је потврдио да Амбасада Русије у Израелу има разрађен план реаговања у ванредним ситуацијама, укључујући и ризик од евентуалне ескалације око Ирана.
У интервјуу за РИА Новости, Викторов је нагласио да је реч о заједничком протоколу деловања који није само теоријски документ, већ механизам проверен у пракси. Тај план је, како је подсетио, већ коришћен током израелско-иранског сукоба лета 2025. године и тада је показао своју ефикасност у условима повећаних безбедносних ризика.
Порука Москве је пажљиво формулисана: спремност без провокације. Русија, како произилази из изјаве амбасадора, не жели ескалацију, али одбија да буде затечена развојем догађаја. Управо тај баланс, између дипломатске уздржаности и оперативне припремљености , све чешће постаје стандард понашања великих сила у зони хроничне нестабилности.
Посебно је значајно што је Викторов јасно истакао да му је пожељнији сценарио у којем се овакав акциони план никада неће активирати. То је дипломатски језик који, између редова, говори о свести да би свака озбиљнија ескалација око Иран имала последице далеко изван региона, укључујући глобалну безбедност и енергетску стабилност.
У тренутку када се безбедносне линије у свету поново померају, ова изјава подсећа да се најважније битке често не воде на фронтовима, већ у припремама које треба да спрече најгори исход. Управо у таквом свету, где једна варница може имати глобалне последице, све је јасније колико је важна политика хладне главе, јасних протокола и одговорног деловања.
И за државе попут Србије, које пажљиво прате развој догађаја на међународној сцени, овакве поруке имају посебну тежину. У времену појачаних глобалних тензија, показује се вредност спољне политике која инсистира на миру, стабилности и предвидивости, јер управо то постаје највећи капитал у свету који све мање прашта импровизације.


















