Маглић, село где историја живи: од грчких избеглица до православних звона, свака улица шапће причу века.
На обронцима плодне Бачке, Маглић стоји као место где се векови сусрећу у једном тренутку. Ово није само село, то је жива хроника, простор где се приче о људима, изгубљеним домовима и новим почецима преплићу са мирисом свежег хлеба и звоном црквених звона.
Маглић је једном носио име Буљкес, а његове улице биле су пуне немачких колониста који су донели свој ред, занат и културу. Куће су се низале попут плетених нити, свака причала своју причу. Али историја овде никада није била мирна. Други светски рат променио је лице села, а тихи домови Немца нестали су у магли која је прекрила све што је било старо.
И ту улази један од најнеобичнијих периода у животу Маглића: стигли су Грци. Хиљаде људи, већином бораца и њихових породица, нашли су уточиште далеко од својих брегова и мора. Овде су отворили школе, организовали своје дневне животе, па чак и чували сопствени језик и песме. За кратко време, Маглић је постао једна мала „грчка република“ у срцу Војводине, место где су људи подели своје приче, занате и културу, а заједница се преплила у неочекивани космополитски мозаик.
Када су Грци наставили свој пут назад ка домовини, село је поново променило лице. Нове породице су стигле из околних крајева, а Маглић је наставио свој живот, постепено градећи сопствени идентитет у оквиру српске културе. Али дух Грка и даље се осећао у старим зидовима и сећањима старих мештана, као тихи шапат историје који подсећа да свака генерација оставља траг.
Данас, у Маглићу се види склад прошлости и садашњости. Православна црква Светог кнеза Лазара није само место богослужења, она је срце заједнице. У њеним зидовима, свака свећа, сваки корак у молитви и свако звонање носи сећање на све који су овде живели, градећи домове, чувајући културу и преносећи веру. Ту се сусрећу стара маглићка историја, грчки траг и православни живот у једном пулсирајућем ритму.
Маглић је данас село које „има све“: плодно земљиште, живу заједницу, дубоке корене и приче које могу да трају генерацијама. Овде сваки корак по калдрми, свака свећа у цркви и сваки осмех мештана прича причу о превазилажењу, толеранцији и лепоти живота који негује прошлост без страха од будућности.



















