САНУ припрема научне скупове, изложбе и концертне програме

Српска академија наука и уметности организоваће од маја до септембра низ научних и уметничких догађаја, међу којима су међународни скупови, изложбе, концерти и свечане академије, најављено је на конференцији за новинаре у Београду.

Према речима академика Зорана В. Поповића, програм обухвата осам међународних научних скупова, четири предавања, две свечане академије, више од десет изложби и 16 концерата који ће бити одржани у просторијама САНУ и њеним огранцима.

Међу најављеним догађајима су научни скуп „Научна дипломатија”, конференција „Echos Serbia 2026”, као и међународни скуп „Tesla Innovation Days”, који ће окупити домаће и стране стручњаке из различитих области науке и технологије.

У оквиру уметничког програма биће приређене изложбе посвећене значајним личностима српске културе и науке, као и концерти класичне и традиционалне музике.

Из САНУ поручују да је циљ ових програма јачање сарадње домаћих и страних научника и уметника, као и веће укључивање јавности у културне и научне садржаје Академије.

Истакнуто

ВЕЛИКА СВЕТИЊА СТИЖЕ У СРБИЈУ: Крст кнеза Лазара после више од шест векова долази пред вернике!

октобар 31, 2026

У Србију ускоро стиже део Часног крста, велика хришћанска светиња која се вековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори, а коју је, према манастирском предању, српски кнез Лазар даровао овом светогорском манастиру. Долазак драгоцене реликвије најавили су патријарх српски Порфирије и игуман манастира Ватопеда, архимандрит Јефрем, током разговора који је преношен путем интернет платформи Српске православне цркве. Реч је о делу Часног дрвета на којем је, према хришћанском веровању, разапет Исус Христос. Ова светиња има посебан значај за православне вернике, а њено преношење у Србију представља још једну важну духовну везу српског народа са Светом Гором. Посебну историјску вредност има и сам реликвијар у којем се чува честица Часног крста. Реч је о богато украшеној правоугаоној плочи са сребрним оковом, на којој се налазе и натписи на старосрпском језику. Око средишњег дела смештеног у реликвијару налазе се и поља са моштима светитеља. Према предању манастира Ватопед, кнез Лазар је ову драгоценост даровао братству крајем 14. века, у време када је османска претња представљала опасност за хришћанске светиње. Кнез Лазар се сматра и једним од великих ктитора овог манастира. Долазак Часног крста уследио је након што је раније ове године у Београду боравио и Појас Пресвете Богородице, такође из манастира Ватопед, коме се поклонио велики број верника. Тачан датум доласка Часног крста, као ни детаљи о месту и времену његовог поклоњења у Србији, још нису званично објављени.