Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog mučenika Nikifora Ispovednika, jednog od najpoštovanijih svetitelja koji je ostao upamćen po nepokolebljivoj veri, istrajnosti i odbrani pravoslavlja u vremenima velikih iskušenja. Sveti Nikifor bio je carigradski patrijarh koji je zbog svojih uverenja progonjen i godinama živeo u izgnanstvu, ostajući dosledan svojoj veri do kraja života.
Prema crkvenom predanju, Nikifor je poticao iz ugledne i pobožne porodice. Iako je imao visok položaj na carskom dvoru, odlučio je da se posveti duhovnom životu, a kasnije je izabran za patrijarha Carigrada. Zbog protivljenja ikonoborstvu i odbrane poštovanja svetih ikona bio je svrgnut i proteran, gde je proveo poslednje godine života u molitvi i podvigu.
U narodnom predanju ovaj praznik povezuje se sa mirom u kući, praštanjem i pomirenjem. Veruje se da je današnji dan posebno pogodan za prevazilaženje starih sukoba, razgovor sa bližnjima i obnavljanje narušenih odnosa. Stari su govorili da svaka izgovorena lepa reč i učinjeno dobro delo na dan Svetog Nikifora donose blagoslov domu i porodici.
Prema običajima koji su se sačuvali u pojedinim krajevima, danas je dobro srediti dom, završiti započete poslove i posvetiti se porodici. Takođe, mnogi vernici odlaze u crkvu kako bi zapalili sveću za zdravlje živih i pokoj duša svojih preminulih srodnika.
Narodna verovanja kažu da na ovaj praznik treba izbegavati svađe, ljutnju i teške reči. Smatra se da dan proveden u miru, strpljenju i dobrim namerama donosi duhovnu snagu i blagostanje tokom cele godine. Upravo zato se Sveti Nikifor u narodu često pominje kao zaštitnik onih koji nepravedno stradaju i koji se bore za istinu i pravdu.
Bez obzira na različita narodna tumačenja i običaje, suština praznika ostaje u molitvi, smirenju i jačanju vere. Vernici danas upućuju molitve Svetom Nikiforu tražeći duhovnu snagu, mudrost i istrajnost pred životnim izazovima, sledeći primer svetitelja koji je čitav život posvetio odbrani svojih uverenja i hrišćanskih vrednosti.
