Српска православна црква данас прославља Светог Атанасија Атонског, великог подвижника и оснивача монашког живота на Светој Гори. Поред његовог духовног значаја, за овај празник везују се и бројна народна веровања и обичаји који су се у појединим крајевима Србије сачували до данас.
Према народном предању, Свети Атанасије сматра се заштитником од олуја и временских непогода. Једно од најпознатијих веровања каже да, када загрми, нечастиви покушава да се сакрије у посуде, због чега су наши преци на овај дан пажљиво затварали све ћупове, лонце и друге судове са поклопцем. Веровало се да тај обичај штити дом од несреће и зла.
Легенда говори да је Свети Атанасије надмудрио ђавола, који се прерушио како би га искушао. Светитељ га је, према предању, навео да уђе у мали ћуп, који је потом затворио и бацио у море. Од тада је, према народном веровању, остало правило да се на овај празник све посуде држе добро затворене, нарочито ако се чује грмљавина.
У неким крајевима Србије Светог Атанасија посебно поштују воденичари, јер се веровало да тог дана не треба покретати воденице, пошто „нечастиве силе вребају у вировима“. Иако су ова веровања део народне традиције, празник пре свега позива вернике на молитву, смирење и духовно укрепљење.
