У времену када се све чешће поставља питање какву школу остављамо будућим генерацијама, Србија је покренула јавну расправу о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ).
У времену када се све чешће поставља питање какву школу остављамо будућим генерацијама, Србија је покренула јавну расправу о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), са јасним циљем — да школа поново постане место знања, васпитања, одговорности и сигурности за свако дете.
Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић поручио је да је основни циљ предложених измена унапређивање квалитета образовања и васпитања, као и јачање васпитне функције образовно-васпитних установа.
„Желимо да чујемо мишљење стручне јавности како бисмо унапредили систем образовања и отклонили недоумице у вези са предложеним решењима“, истакао је министар током јавне расправе.
Предлог измена доноси низ важних новина које би требало да омогуће ефикасније функционисање школа, јасније дефинисане одговорности ученика и родитеља, као и снажнију сарадњу школа са центрима за социјални рад и другим надлежним институцијама.
Посебну пажњу јавности привукле су измене које се односе на непоштовање школских одлука, теже повреде обавеза ученика и појачани васпитни рад школе у сарадњи са породицом. Управо у томе многи виде покушај државе да врати ауторитет образовним установама и заштити право већине ученика на безбедно и подстицајно окружење за учење.
Министар Станковић нагласио је да Нацрт закона није дискриминаторски, да не угрожава ничију слободу и да ни на који начин не умањује права ученика, наставника или родитеља.
„Спремни смо да коригујемо и прецизирамо поједине одредбе за које стручна јавност сматра да су недовољно јасне. Желимо конструктиван дијалог и предлоге људи из праксе“, поручио је министар.
Измене се односе и на ефикаснији рад савета родитеља, али без умањења њихове улоге у животу школе, док састав школских одбора остаје непромењен, чиме се задржава учешће представника родитеља у управљању образовно-васпитним установама.
Важан сегмент предложених решења односи се и на унапређивање радно-правног статуса наставника и стручних сарадника, што је годинама било једно од кључних питања у образовном систему Србије.
Јавна расправа трајаће до 23. августа 2026. године, а Министарство просвете позвало је све заинтересоване да доставе своје примедбе, предлоге и сугестије како би законски текст био додатно унапређен.
У времену када су школе изложене бројним изазовима — од дисциплинских проблема до све већих очекивања друштва — ова расправа добија много шири значај од пуке измене законских одредби. Она отвара суштинско питање: да ли Србија има снаге да изгради образовни систем који ће истовремено штитити права деце, јачати улогу породице, оснаживати наставнике и враћати школи место које је одувек имала — место где се не стиче само знање, већ се граде карактер, одговорност и будућност читавог друштва.
