Србија спрема терен за изградњу нуклеарне електране, а кључна година за почетак процеса је 2032.
Циљ је да до средине наредне године буду завршене све студије потребне за доношење информисане одлуке Владе о реализацији нуклеарног програма.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић данас је разговарала са руководиоцима подгрупа у оквиру Међуресорне експертске радне групе за испитивање оправданости приступа развоју нуклеарне енергије. Она је истакла да би Србија до 2032. могла бити спремна за процес изградње нуклеарне електране.
– Међуресорну експертску радну групу чини више од 20 стручњака из различитих институција, распоређених у подгрупе које покривају 19 инфраструктурних питања прописаних од стране Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ). Прошле године завршили смо прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије и сада смо у првој фази нуклеарног програма – рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је додала да је у оквиру подгрупа дефинисан највећи део пројектних задатака у овој фази, а сада је важно да се ефикасно крене у расписивање набавки за израду студија које ће покрити све теме прве фазе. Студије ће радити институције и стручњаци из земље и иностранства.
Министарка је навела да је Француска агенција за развој (AFD) исказала заинтересованост за финансирање дела студија, које би обухватале развој кадрова, избор локације, укључивање домаће индустрије и информисање јавности у сарадњи са француском компанијом EDF.
– Циљ је да до средине наредне године буду завршене све студије које су потребне за доношење информисане одлуке Владе о реализацији нуклеарног програма. На тај начин би до 2032. године Србија могла бити спремна за избор технологије и улазак у процес уговарања изградње, како би после 2040. нуклеарна електрана могла бити на мрежи – навела је Ђедовић Хандановић.
Међуресорну експертску радну групу чине и Група за припрему и примену Програма нуклеарне енергије и Национално тело за спровођење програма нуклеарне енергије (NEPIO).
На састанку су учествовали руководиоци подгрупа за законодавни и регулаторни оквир, нуклеарну безбедност, заштиту од јонизујућег зрачења, јавну информисаност, развој кадрова, финансирање, избор технологије, индустријско учешће, избор локације и заштиту животне средине, као и за нуклеарни горивни циклус, нуклеарни отпад, заштиту од пропагирања нуклеарних материјала и планирање у ванредним ситуацијама.
Стручњаци који учествују у групи укључују, између осталих, Ђорђа Лазаревића из Електротехничког института „Никола Тесла“, Ковиљку Станковић са Електротехничког факултета Универзитета у Београду, Радоша Попадића из Министарства рударства и енергетике, Зорана Драчу као независног консултанта, Милутина Јевремовића из Института за нуклеарне науке „Винча“ и Милоша Младеновића из „Нуклеарних објеката Србије“.
