Profesorka upozorava da bi aktuelna kriza mogla biti teža od 2008. godine, uz neizbežnu inflaciju i rastući rizik od stagflacije sada.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković ocenila je da bi trenutna globalna ekonomska kriza mogla da ima ozbiljnije posledice od finansijskog sloma iz 2008. godine, ističući da je rast inflacije praktično neizbežan, uz sve izraženiji rizik od stagflacije, odnosno istovremenog rasta cena i usporavanja privredne aktivnosti.
Prema njenim rečima, posledice krize neće se ograničiti samo na tržište nafte, već će se preliti na čitave lance snabdevanja, cene hrane i svakodnevne troškove građana. Ona je naglasila da će najpre biti pogođene energetski intenzivne industrije, koje su direktno zavisne od cena energenata.
Kako je navela, među sektorima koji će pretrpeti najveći pritisak nalaze se hemijska industrija, petrohemija, proizvodnja čelika i rudarstvo. Međutim, upozorava da ni prehrambena industrija neće ostati pošteđena, jer je njena proizvodnja u velikoj meri oslonjena na energiju.
Ona je objasnila da proizvodnja i skladištenje hrane podrazumevaju brojne procese koji zahtevaju značajnu potrošnju energije, uključujući hlađenje, zagrevanje i konzerviranje. Zbog toga će rast troškova energenata neminovno dovesti do poskupljenja u tom sektoru, što će se direktno odraziti na cene proizvoda u maloprodaji.
Žarković je istakla da kombinacija rasta cena i usporavanja ekonomske aktivnosti predstavlja jedan od najizazovnijih scenarija za ekonomsku politiku, jer ograničava mogućnosti država da istovremeno suzbiju inflaciju i podstaknu rast. Ona je dodala da će ishod u velikoj meri zavisiti od daljeg razvoja geopolitičke situacije i kretanja cena energenata na globalnom tržištu.
