Професорка упозорава да би актуелна криза могла бити тежа од 2008. године, уз неизбежну инфлацију и растући ризик од стагфлације сада.
Професорка Економског факултета Јелена Жарковић оценила је да би тренутна глобална економска криза могла да има озбиљније последице од финансијског слома из 2008. године, истичући да је раст инфлације практично неизбежан, уз све израженији ризик од стагфлације, односно истовременог раста цена и успоравања привредне активности.
Према њеним речима, последице кризе неће се ограничити само на тржиште нафте, већ ће се прелити на читаве ланце снабдевања, цене хране и свакодневне трошкове грађана. Она је нагласила да ће најпре бити погођене енергетски интензивне индустрије, које су директно зависне од цена енергената.
Како је навела, међу секторима који ће претрпети највећи притисак налазе се хемијска индустрија, петрохемија, производња челика и рударство. Међутим, упозорава да ни прехрамбена индустрија неће остати поштеђена, јер је њена производња у великој мери ослоњена на енергију.
Она је објаснила да производња и складиштење хране подразумевају бројне процесе који захтевају значајну потрошњу енергије, укључујући хлађење, загревање и конзервирање. Због тога ће раст трошкова енергената неминовно довести до поскупљења у том сектору, што ће се директно одразити на цене производа у малопродаји.
Жарковић је истакла да комбинација раста цена и успоравања економске активности представља један од најизазовнијих сценарија за економску политику, јер ограничава могућности држава да истовремено сузбију инфлацију и подстакну раст. Она је додала да ће исход у великој мери зависити од даљег развоја геополитичке ситуације и кретања цена енергената на глобалном тржишту.
