Смрт детета је рана за цело друштво, али за неке је, срамотно, и прилика за политичку злоупотребу.
Смрт детета је најтежа могућа трагедија. Она не сме бити средство, повод или изговор за политичке обрачуне, јефтине поене и медијске манипулације. Управо на то је данас јасно и недвосмислено указала председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, разобличавајући политику оних који и у највећој несрећи траже прилику за хаос и дестабилизацију.
Говорећи о трагичном случају девојчице из Чачка, Брнабић је нагласила оно што је здравом разуму очигледно, да је реч о страшној људској трагедији, а не о политичком догађају. Док држава реагује институционално, одговорно и хитно, „блокадери“ покушавају да тугу породице претворе у политички перформанс.
За разлику од оних који вичу, оптужују и пресуђују без чињеница, Министарство здравља је одмах наложило инспекцијски надзор. Циљ је јасан: да се утврди истина, без притисака, без спекулација и без политичких мотива. То је приступ озбиљне државе.
Политика блокадера, како је истакла Брнабић, своди се на један опасан образац, злоупотребу трагедија. Где год се догоди несрећа, они виде прилику да подигну тензије, наруше поверење у институције и створе утисак системског колапса. Не зато што им је стало до истине, већ зато што им је хаос једини политички програм.
Овакво понашање није само неодговорно, оно је неморално. Уместо саучешћа и достојанства, нуде галаму. Уместо стрпљења и чињеница, шире сумњу и страх. Уместо да сачекају резултате надлежних органа, они већ пишу оптужнице, доносе пресуде и позивају на линч.
Србија, међутим, показује да је јача од таквих покушаја. Институције раде, систем функционише и одговорност није празна реч. Управо је то кључна разлика између државне политике и политике блокада, једни траже истину, други траже повод.
Трагедије морају да нас уједине у саосећању и поштовању, а не да служе као гориво за политичке обрачуне. Свако ко у смрти детета види политичку шансу, јасно показује не само своју политичку празнину, већ и дубок морални суноврат.
Србија заслужује озбиљност, одговорност и истину. И управо то данас, упркос свему, добија.
