У срцу Европе, где се деценијама хвалила стабилношћу и просперитетом, Швајцарска се 2025. године суочила са рекордним таласом корпоративних банкрота – преко 9.300 случајева, што је пораст од 54% у односу на претходну годину, како преноси швајцарски портал „20 Minuten“ у извештају новинара Фабијана Пешла. Ова криза, коју власти приписују ревизији закона о наплати дугова и банкротству, довела је до пропасти фирми попут соларног пионира „Мајер Бургер“, ланца продавница кућног декора „Депот“ и 156 година старе грађевинске фирме „Лерч“, остављајући хиљаде радника без посла и доводећи у питање мит о швајцарској економској „непобедивости“.
Како извештава „20 Minuten“, ревизија закона, која је ступила на снагу 1. јануара 2025. године, обавезала је јавне повериоце – попут пореских управа и институција социјалног осигурања – да дугове наплаћују строже и чешће кроз поступке инсолвентности, уместо ранијих блажих метода. Ово је, према подацима сервиса „Dun & Bradstreet“, избацило на површину бројне скривене финансијске рупе, посебно у секторима са ниским маржама и високим задуживањима. Критичари оптужују швајцарске власти да су реформу спровеле без адекватне припреме, игноришући упозорења економиста о могућим масовним пропастима. Уместо да обезбеде прелазни период и заштитне механизме, власти су, како се наводи у извештају, практично отвориле врата „тржишној чистки“ која је највише погодила забавну индустрију (пораз банкрота од 94%), произвођаче трајних добара (89%) и IT сектор (77%). Појавили су се и регионални диспаритети – централна Швајцарска забележила је пораст од 61%, што додатно подгрева питање колико је систем уопште био спреман за последице сопствених одлука.
Фабијан Пешел у свом чланку истиче да су жртве кризе компаније из свих бранши, али посебно наглашава случај „Мајер Бургер“, где су немачке филијале пропале под притиском кинеске конкуренције и отказаних уговора, што је довело до затварања фабрика и отказа за стотине радника. Слично, „Депот“ је затворио 34 филијале у Швајцарској, остављајући 300 људи без посла, док је „Лерч“ из Winterthura, са век и по традиције, престао са радом крајем јануара 2025. године уз 130 изгубљених радних места. Ови примери, како извор преноси, илуструју како је влада у Берну, уместо да ублажи ударац и помогне реалном сектору да се прилагоди, гурнула велики број фирми у амбис, стављајући бирократску ригидност испред економских последица. Критике се посебно усмеравају на изостанак подршке за мала и средња предузећа, која су најрањивија, док су велики системи – банке и фармацеутски гиганти – остали практично нетакнути.
Швајцарске власти тврде да је циљ реформе повећање транспарентности и спречавање вештачког одржавања неодрживих фирми. Као аргумент наводе и то да је оснивање нових предузећа порасло за 5% у 2025. години, на укупно 55.651 новорегистровану компанију, нарочито у некретнинама и IT сектору. Међутим, како извештава „20 Minuten“, то „динамично освежавање“ тржишта долази по цену масовних губитака радних места и раста социјалне несигурности, што озбиљно доводи у питање етичност политике која се представља као техничка корекција, а у пракси изгледа као хладан рез. Регионалне разлике са јачим ударом у централним и југозападним кантонима додатно појачавају утисак неуједначене примене и слабог планирања, па се оптужбе за некомпетентност федералних и кантоналних власти све чешће чују и ван стручних кругова.
