Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom prepodobnom Teodoru Sikeotu, jednom od velikih hrišćanskih podvižnika i čudotvoraca koji je živeo u 6. i početkom 7. veka.
Sveti Teodor Sikeot rođen je u selu Sikeja u Maloj Aziji, po kom mestu je i dobio svoje ime. Još od najranijeg detinjstva pokazivao je izrazitu pobožnost i duboku sklonost ka duhovnom životu. Prema crkvenom predanju, već kao dete se izdvajao od vršnjaka po ljubavi prema molitvi, postu i tihovanju, dok ga svetovni život nije privlačio.
Veoma mlad se zamonašio i ubrzo potpuno posvetio strogom monaškom podvigu. Živeo je u krajnjoj uzdržanosti, često se povlačeći u pećine i pustinjska mesta, gde je provodio dane u molitvi, postu i duhovnoj borbi. Njegov način života i duhovna snaga brzo su postali poznati, pa su mnogi ljudi počeli da mu dolaze po savet, utehu i molitvenu pomoć.
Zbog svoje duhovne zrelosti i ugleda u narodu, izabran je za episkopa grada Anastasiupolja. Iako je ovu službu prihvatio iz poslušnosti, prema predanju je i dalje duboko čeznuo za usamljenim monaškim životom. I kao episkop ostao je poznat po smirenju, mudrosti i brizi za vernike.
Sveti Teodor Sikeot u crkvenom predanju ostaje zapamćen kao čudotvorac – veruje se da je molitvom isceljivao bolesne, pomagao nevoljnima i tešio ožalošćene. Njegov život se smatra primerom istinske hrišćanske vere, žrtve i ljubavi prema bližnjima.
Prema žitiju, pred kraj života povukao se sa episkopske službe i vratio u svoje tihovanje, nastavljajući podvig u molitvi i miru. Upokojio se u Gospodu u 7. veku, ostavivši iza sebe snažno duhovno nasleđe i primer smirenja.
Tropar Svetom Teodoru Sikeotu ističe njegov podvig i sledovanje Hristu, naglašavajući prezir prema prolaznim stvarima i stremljenje ka večnim vrednostima, uz radost u zajednici sa anđelima.
Verujući narod se danas moli Svetom Teodoru Sikeotu za zdravlje, duhovnu snagu, zaštitu i pomoć u životnim iskušenjima, verujući u njegovo molitveno zastupništvo pred Bogom
