Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Светом преподобном Теодору Сикеоту, једном од великих хришћанских подвижника и чудотвораца који је живео у 6. и почетком 7. века.
Свети Теодор Сикеот рођен је у селу Сикеја у Малој Азији, по ком месту је и добио своје име. Још од најранијег детињства показивао је изразиту побожност и дубоку склоност ка духовном животу. Према црквеном предању, већ као дете се издвајао од вршњака по љубави према молитви, посту и тиховању, док га световни живот није привлачио.
Веома млад се замонашио и убрзо потпуно посветио строгом монашком подвигу. Живео је у крајњој уздржаности, често се повлачећи у пећине и пустињска места, где је проводио дане у молитви, посту и духовној борби. Његов начин живота и духовна снага брзо су постали познати, па су многи људи почели да му долазе по савет, утеху и молитвену помоћ.
Због своје духовне зрелости и угледа у народу, изабран је за епископа града Анастасиупоља. Иако је ову службу прихватио из послушности, према предању је и даље дубоко чезнуо за усамљеним монашким животом. И као епископ остао је познат по смирењу, мудрости и бризи за вернике.
Свети Теодор Сикеот у црквеном предању остаје запамћен као чудотворац – верује се да је молитвом исцељивао болесне, помагао невољнима и тешио ожалошћене. Његов живот се сматра примером истинске хришћанске вере, жртве и љубави према ближњима.
Према житију, пред крај живота повукао се са епископске службе и вратио у своје тиховање, настављајући подвиг у молитви и миру. Упокојио се у Господу у 7. веку, оставивши иза себе снажно духовно наслеђе и пример смирења.
Тропар Светом Теодору Сикеоту истиче његов подвиг и следовање Христу, наглашавајући презир према пролазним стварима и стремљење ка вечним вредностима, уз радост у заједници са анђелима.
Верујући народ се данас моли Светом Теодору Сикеоту за здравље, духовну снагу, заштиту и помоћ у животним искушењима, верујући у његово молитвено заступништво пред Богом
